Gde vam je politički program – mantra prepredenih, ali i naivnih

Eksponenti postojećeg režima do dosade ponavljaju ocenu opoziciono nastrojenim političkim subjektima da oni nemaju nikakve političke programe. Takvom mantrom, koju šire pomoću svojih strogo kontrolisanih medijskih agitpropovima, vlast želi da antirežimske snage predstave kao destruktivne snage čiji cilj nije da poboljšavaju stanje u društvu, već da po svaku cenu, nasilno dođu na vlast kako bi mogli vlastite lične nezasite apetite zadovoljavati na uštrb opšteg dobra i prosperiteta Srbije. Drugim rečima, radikalni kritičari režima opsednuti su destruktivnim, rušilačkim motivima, odbojni prema konstruktivnim vizijama društvenog razvoja.

Naravno, neprikosnoveni dirigent ove horske kampanje je Aleksandar Vučić. Poslednji put je hteo da omalovaži pripadnike Proglasa koji su u Ofenbahu organizovali razgovor sa našom tamošnjom dijasporom upitavši ih ono čuveno – gde vam je program. Pošto je Proglas samo grupacija javnih ličnosti od kojih niko nije kandidat ni na kojoj izbornoj listi, ova Vučićeva ironično intonirana primedba je zapravo besmislena. Termin politički program može se odnositi samo na stranke i građanske grupacije koje pretenduju da učestvuju na izborima. Razume se, ono što je Vučiću u suštini zasmetalo jeste tendencija ogromnog širenja blagonaklonosti dijaspore prema radikalnim kritičarima srpskog režima.

Nažalost, i među simpatizerima opozicionih političkih subjekata često se čuje ona mantra da se njihova slabost ogleda u tome što nisu konkretnije razradili svoje ideološke programe. Ali, to je politička naivnost. Ta naivnost je rezultat njihovog neshvatanja biti postojećeg režima. Osobenost tog režima ogleda se u njegovoj specifičnom totalitarnom karakteru. Takav režim ne može biti poražen na izborima nalik onima u parlamentarizmu gde se politici vladajuće stranke suprotstavljaju opozicione stranke svojim drugačijim politikama. Iz prostog razloga, u Srbiji nije na delu parlamentarizam, pošto njegova srž nije postojanje više stranaka (u Kini recimo ne postoji samo Komunistička partija). Setimo se šta je prethodilo padu prosovjetskih režima u državama tadašnjeg Varšavskog pakta: masovne demonstracije protestanata na trgovima i ulicama oslobođenih straha. Šta je stotine i stotine hiljada ljudi tada držalo na okupu? Sasvim sigurno ne ni ovaj ni onaj politički program jer su ti pobunjenici ideološki bili heterogeni – ogromni skup pristalica različitih ideologija, levih, centrumaških, desnih i slično. NJih je na okupu držalo samo i jedino radikalna odbojnost prema sovjetskom režimu.

Taj model „društvo versus režima“ aktuelan je i u Srbiji, svakako uz svoje specifičnosti. Tom modelu je utro put studentski pokret koji je vremenom sve više i više oslobađao društvo straha. Ne bi taj pokret zadobio ogromnu podršku građana da njegovi pripadnici nisu stavili u zagrade svoje unutrašnje ideološke razlike. U suprotnom, taj pokret bi se raspao na brojne ideološke grupe koje ne bi mogle ugrožavati režim.

Republički izbori, ma kada se raspisali, ne mogu predstavljati borbu za mandate, već borbu za uspostavljanje pretpostavki pod kojima će se moći održavati parlamentarni izbori. Dakle, borbu za oslobađanje od terora SNS-a čiji je program bio usmeren na radikalno ukidanje podele vlasti kako bi njen stvarni čelnik uspeo da koncetriše sve tri grane vlasti u svoje ruke i time svoju samovolju uzdigne na nivo jedinog zakona Srbije. Nema kompromisa sa modernim varvarima lišenih svakog vida savesti i empatije, ogrezlih u kriminalu i patološkim lažima. Nema dijaloga sa farisejima koji ne poštuju ni božje ni ljudske zakone.

Ako ne budemo solidarni u borbi protiv mafije, svi ćemo postati njene žrtve. U krajnjoj liniji, u bliskoj budućnosti biraćemo između slobode i mafije, između spasa naše otadžbine i njene propasti. SPC-u valja poručiti da je nemoguće istovremeno služiti Bogu i Satani.

Tajna slobode je hrabrost. Nema te sile koja može zastrašiti nezaustrašive. Sasvim je izvesno: praskozorje je blizu. Sviće.

Autor je počasni predsednik Međunarodne filozofske škole Felix Romuliana

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.