Ko je dr Vladimir Kecmanović, otac dečaka koji je pucao u „Ribnikaru“?

Viši sud u Beogradu je istog dana, 18. juna, osudio i Miljanu Kecmanović, majku „dečaka ubice“, kako se K.K. označava u medijima, na dve godine i 11 meseci zatvora za krivično delo zanemarivanje i zlostavljanje maloletnog lica. Sud je ocu K.K. produžio pritvor, a majci produžio meru zabrane komuniciranja sa sinom.

Prvostepena presuda protiv njih doneta je po drugi put, nakon što je Apelacioni sud ukinuo deo prve presude Višeg suda zbog „bitnih povreda postupka“. Maloletnik K. K. (2009) nije osuđen za zločin jer je u to vreme imao 13 godina, što ga po Krivičnom zakoniku čini krivično neodgovornim, i izolovan je na Klinici za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu.

Sudija Dragan Martinović je u obrazloženju presude naveo da su roditelji grubo zanemarili psihičko i emocionalno stanje svog sina jer su propustili da mu pruže potrebnu ljubav, nežnost, privrženost, podršku i sigurnost, kao i da ga vaspitaju, odnosno nauče razlici između dobrog i lošeg. Propustili su da sinu, koji je bio nezadovoljan i imao osećaj vršnjačke odbačenosti, obezbede psihološku i lekarsku pomoć.

Nisu adekvatno reagovali ni zbog toga što je K.K, kako se čulo, imao nesanicu ili intenzivno igrao agresivne igice. Na internetu je pretraživao pojmove kao što su „revidirani portret psihopata“,“razlika između psihopata i normalnih ljudi“, „volim životinje da li i dalje mogu da budem psihopata“, „zašto užasni ljudi i dalje mogu da vole životinje“, „antisocijalni poremećaj ličnosti“ ili „kompleks niže vrednosti“.

Pred zločin u školi, na koji se odlučio, po sopstvenim rečima, dve ili tri sedmice ranije, pretraživao je i pojmove kao što su „smrtna kazna u Srbiji“ ili „Srbija uvodi doživotne kazne bez mogućnosti uslovnog otpusta“. Niko u kući nije primetio da od tada u njegovom radnom stolu stoji spisak sa imenima dece žrtava i skica škole, da je dan pred zločin iz ormara izvadio dva pištolja i 92 metka i držao ih u istom stolu ili da je prethodne noći u kupatilu pravio molotovljeve koktele i sakrio ih na istom mestu.

I onda je, 3. maja, K.K, bez da ga iko u tome spreči, ušao u školu i za svega dva minuta i jednu sekundu ispalio 66 metaka, od kojih je 50 pogodilo žrtve. Ubio je između ostalog devet učenika koji su imali od 12 do 14 godina, a potom pobegao u dvorište, bacio oružje i pozvao policiju jer je, kako je rekao, verovao da je to ispravno, a i bojao se da njega ne ubiju.

Mada je tokom suđenja odnos maloletnog ubice i njegove majke bio intrigantan, jer je, kako se navodilo, upravo ona vršila veliki pritisak da u školi bude „najbolji“, te je umeo da joj pošalje poruku da je „mrzi“, glavnoosuđeni je nesumnjivo njegov otac. Osim što je psihički i vaspitno zanemario sina, on ga je, takođe, u streljani i van nje obučavao da rukuje vazdušnim i vatrenim oružjem i gađa mete, a uz sve to nije na zakonit način obezbedio oružje, navedno je u presudi.

U njegovom stanu je pronađen vazdušni pištolj, gasni cilindar, tri vazdušne puške sa optikom, više pištolja, skoro 6000 dijabola i na stotine metaka. Oružje i municiju je čuvao u koferima za prenos, a ne u metalnoj kasi u ormanu pričvršćenoj za zid, kako nalažu propisi.

Roditelji dece žrtava su ukazivali da su se otac K.K, a posebno njegova majka, tokom suđenja ponašali neprimereno i bez bezmalo  empatije. I mada je Vladimir, u parničnom postupku povodom tragedije, umeo da izjavi saučešće ili kaže da bi „sve učinio da spreči da se dogodi tragedija da mu je neko skrenuo pažnju“ na sinovljevo ponašanje, uglavnom je insistirao na tome da „apsolutno nije kriv“. Žalio se da je depresivan, da trpi pravni i medijski linč i donosio novinske članke da to dokaže.

Pre nego je postao otac „deteta ubice“, Vladimir Kecmanović je važio za uglednog beogradskog radiologa. Bio je zaposlen na Institutu za radiologiju i onkologiju Kliničkog centra Srbije, a pored kliničkog rada angažovan i na Medicinskom fakultetu. Rođen je u Sarajevu, ne zna se tačno kada, jer podatak nije javno dostupan.

Sa suprugom Miljanom, osim sina K.K. ima i ćerku.

Još vesti iz ovog grada

Studenti u blokadi u Nišu kategorički odbacili navode VJT da je za protest 15. marta navodno planirana simulacija upotrebe „zvučnog topa“

„Odbor za Statutarna pitanja dao pozitivno mišljenje o integraciji spornog Fakulteta srpskih studija u Univerzitet u Nišu“: Studenti u blokadi Filozofskog

Žena iz Svrljiga koja je napala doktorku i ujela policajca zadržana na lečenju

Slobodni univerzitet u Nišu pozvao akademsku zajednicu da podrži Vladimira Mihića, koga Senat u Novom Sadu nije reizabrao