Država u državi: Posle Ling Longa američke vlasti zabranile uvoz bakra Ziđin kopera zbog prinudnog rada

“Američki proizvođači se suočavaju sa neoštenom konkurencijom sa stranim kompanijama koje smanjuju troškove koristiće prinudni rad”, prenele su SAD Carine izjavu Suzan Tomas, pomoćnisu komesara za trgovinu. Ona je dodala i da sprovodeći zakone protiv prinudnog rada štite i ljudska prava.

Amerikanci ističu da su sproveli istrgu i utvrdili da Ziđin u Srbiji koristi prinudni rad i da su analizirajući izjave radnika, beleđke sa terena, snimke tekstualnih poruka, izveštaje nevladinih organizacija, medijske objave došli do toga daje kineska kompanija prekršila šest indikatora Međunarodne organizacije rada: zloupotreba ranjivih, zadržavanje zarada, pretnje i zastrašivanja, ograničavanje kretanja, zadravanje pasoša i prekomerni prekovremeni rad.

Srbija Ziđin koper (Serbia Zijin Copper) juče je saopštila da je upoznata sa odlukom koju je nedavno objavila Američka carinska i granična služba (CBP) o zadržavanju puštanja u promet uvozne robe i ovu situaciju shvata veoma ozbiljno.

„Kompanija se protivi svim oblicima prinudnog rada i ostaje posvećena poštovanju važećih zakona, uključujući i zakone SAD, kao i međunarodno priznatih standarda rada i ljudskih prava koji se odnose na sprečavanje prinudnog rada. Kompanija trenutno sprovodi sveobuhvatnu proveru i procenu relevantnih pitanja, u skladu sa svojom dugogodišnjom posvećenošću zakonitom i usklađenom poslovanju, kao i kontinuiranom unapređenju zaštite radnih prava. Kompanija smatra da svaka procena koja se odnosi na pitanja radnih i ljudskih prava, uključujući i onu koju trenutno sprovodi, treba da bude zasnovana na objektivnim, dovoljnim, transparentnim i proverljivim činjenicama, uz uzimanje u obzir svih relevantnih informacija“, saopštio je Ziđin.

Za razliku od Ling Longa gde su postojale prijave za eksploataciju radnika i domaćih i kineskih državljana, Marija Anđelković, direktorka organizacije za borbu protiv trgovine ljudima ASTRA ističe da su prijave i saznanja u Boru odnose samo na kineske državljane.

„Ali to apsolutno nema veze čiji su državljani. Na teritoriji Srbije radnik mora da ima uslove rada i sva ostala prava koja mu pripadaju prema zakonima Republike Srbije. Znate kad kažu indijski radnik kad prima 500 evra u Srbiji, to je više nego u Indiji. Ne, merilo je ono što se prima u Srbiji, počev od zarade, pa do uslova rada, zaštitne opreme, da ne može da mu bude oduzet pasoš, da ima zdravstvenu i socijalnu zaštitu. Mi ne znamo šta od toga imaju kineski radnici u Ziđinu“, napominje Anđelković.

Ona ističe da ASTRA već dugo prati prijave, između ostalog i iz Ziđina, ali je tamo najteže doći do saznanja, „s obzirom da je to kao zatvoreni grad“.

„Prosto ne možete da uđete na teritoriju kompanije. Osim toga i radnici iz Kine ne mogu uvek da izađu do grada, možda jednom nedeljno ili jednom mesečno. Mi smo imali direktne prijave radnika, direktni rad sa potencijalnim žrtvama, ima i nekih terenskih saznanja koja smo i evidentirali, o uskraćivanju zarada, o zadržavanju pasoša i ličnih dokumenata, pretnji deportacijom, nehumanim uslovima smeštaja, prekovremenom radu, neplaćenom radu i nekih drugih indikatora po Međunarodnoj organizaciji rada. I sva ta saznanja prijavljujemo na osnovu standardnih operativnih procedura i Nacionalnog mehanizma za upućivanje policiji i tužilaštvu i Centru za zaštitu žrtava.
Takođe i objavljujemo izveštaj koji šaljemo međunarodnim telima, Ujedinjenim nacijama itd“, objašnjava ona.

Kao i u slučaju Ling Longa, ova zabrana neće imati poseban finansijski efekat na Ziđin. Naime, prošle godine je zvezeno svega za oko 13,5 miliona dolara bakra u SAD, što je kap u okeanu od skoro četiri milijarde dolara koliko je bakra i proizvoda od bakra izvezeno prošle godine, uglavnom u Kinu.

Ali, ocenjuje Anđelković, ovo je signal za srpske vlasti, a i druge zemlje i kompanije koje hoće da rade u skladu sa zakonom i bez robovskog rada, da preduzmu neke mere.

„Srbija treba da preduzme mere, ne zato što su im to rekli Amerikanci ili zato što je američka carina donela ovu odluku, već zato što je potpisala konvenciju Međunarodne organizacije rada, ali i Palermo protokol, Konvenciju Saveta Evrope za borbu protiv trgovine ljudima, po kojoj je obavezna da sprovede efikasnu istragu.

Efikasna istraga, znači i da policija i tužilaštvo uđu na teritoriju kompanije i da provere da li su ovi nalozi tačni ili ne. Ne možemo očekivati da će kineski radnik iz Ziđina da se javi na naš SOS telefon, ali jesmo imali prijave posredne sa terena. Imali smo i prijave povećanog broja poziva seksualne eksploatacije sa teritorije Bora, što je ukazivalo da se dole nešto dešava“, napominje ona dodajući da su ih zvali i novinari iz inostranstva, sa pitanjima da li znamo za organizovanu seksualnu eksploataciju i dovođenje žena iz Kine u Bor.

„Mi nismo imali ta saznanja, ali jesmo imali pozive u vezi sa povećanom seksualnom eksploatacijom na teritoriji Bora i okoline, i to smo prijavljivali takođe organima. To je rezultiralo presudom.Tužilaštvo u Boru je podnelo optužnicu za trgovinu ljudima. Imamo pravosnažnu presudu protiv kineskog državljanina, gde su žrtve i kineske državljanke i domaće“, ističe Anđelković.

Ona kaže i da nemaju informaciju koliko je puta inspektor za rad, najavljeno i nenajavljeno, ulazio u Ziđin. Takođe, objašnjava da su inspektori i policija obučeni kako da vode razgovore sa radnicima za koje se sumnja da sužrtve, da se to ne radi u fabrici pred menadžerima, već se izdvoje iz grupe.

Koliku su institucije Srbije spremne da sprovode svoje zakone ostaje pitanje političke odluke.

„Mislim da je sad pitanje političke odluke, jer ovde je politika umešana zbog kapitalnih investicija i odnosa Srbije i Kine. Postoji tužiteljka iz Bora koaj je bila spremna da podigne optužnicu za trgovinu ljudima za seksualnu eksploataciju, pa je pitanje zašto nemamo optužnicu za radnu eksploataciju“, zaključuje ona.

Do objavljivanja teksta nismo dobili odgovor Inspekcije rada da li su istraživali navode o radnoj eksploataciji u ovoj kompaniji.