Bluz plavih bluza

Kako situacija i nije baš za veselje, odlučeno je da se ova svečanost obeleži u krugu ožalošćene porodice – skromno, u zatvorenom i uz probrane zvanice.

Nekada se Dan policije obeležavao na javnim mestima, ali to je bilo dok je policija smela pred narod i dok je postojalo bar malo poverenja u ovu pokojnu instituciju, čiji su dželati ovog puta sedeli u prvim redovima ili držali govore.

Pre osam godina i sam sam učestvovao na proslavi Dana policije, koji je obeležen svečanom paradom ešalona svih jedinica Ministarstva ispred Narodne skupštine.

Da se razumemo, nije ni onda bila sjajna situacija u policiji, ali tada policija, bar ne ovako javno, nije bila u službi jedne partije, niti je mlatila i hapsila studente i građane na svakom većem protestu, pa se nekako još uvek smelo međ’ narod.

Iako sam učestvovao u toj megalomanskoj šaradi, nisam ljubitelj militantnih parada, jer se snaga jednog bezbednosnog aparata ne pokazuje marširanjem u punoj opremi ulicama glavnog grada, niti bi mala deca trebalo da razgledaju oružje koje je kasnije bilo izloženo. Ali niko me ništa nije pitao, moje učešće je bilo „po zadatku“.

Da li danas neko može da zamisli da hiljade policajaca paradira ispred Skupštine, a da pola grada ne bude blokirano, pa da još i dođe nemali broj građana, i to svojom voljom, bez sendviča i autobusa?

Sada bi prvo morao da se ukloni Ćacilend zbog takve prigode, a to je nešto u šta se ne dira i verovatno će nestati tek kada ovaj režim završi svoju karijeru nakon nekih izbora.

O tome koliko bi građani bili oduševljeni ne bih trošio reči. To se videlo i na vojnoj paradi, a vojska i dalje ima mnogo veći ugled od ove stranačke milicije.
Ono što je odmah upalo u oči jeste izostanak Veselina Milića, ali je on opravdano odsutan, pa mu neće biti zamereno.

„Svečanost“ nije mogla proći bez gospodina predsednika, koji je, onako nenadležan za bilo šta što ima veze sa policijom, izjavio kako je lično on sprečio da zle i nikad imenovane strane sile ovladaju srpskom policijom.

Naobećavao je i ulaganje u opremu, jer ovo što sada poseduje naša policija valjda nije dovoljno, mada ne znam šta im još fali, pošto i zvučni top imaju, koji su testirali nad mirnim demonstrantima prošle godine. Obećao je i povećanje plata, zaboravivši da o takvim stvarima odlučuju Vlada i premijer Macut. Dobro, ovo mu možemo oprostiti, jer ni sam Macut ne veruje da o tome sme da odlučuje.

Jedina istina koju je izgovorio jeste da je policija stub države. Doduše, ni ova istina nije potpuna, jer je policija trenutno stub vladavine SNS-a, ali i to se može oprostiti jer predsednik smatra da su njegova stranka i država jedno te isto.

Naravno, pre govorancije, raport mu je predao „legendarni“ pukovnik Repac, koji umišlja da je ovaj vrhovni komandant i policiji, jer njemu sigurno jeste.

Ipak, čak ni ova sadašnja, skromna svečanost nije mogla proteći bez gafova. Neko pametan se setio da bi ovaj tužni skup, ipak, trebalo malo razveseliti, a i policiju prikazati u nekom liberalnijem svetlu.

Od svih mogućih rešenja, doveli su ne baš mnogo uvežbane plesače, koje su obukli u uniforme raznih policijskih jedinica, da uz obradu pesme „Hriste Bože“, koju u pozadini prati zvuk „motorole“, odskakuću na bini nekoliko minuta.

Dovoljno da ovaj narod ponovo dokaže da mu ne fali kreativnosti i humora, pa smo tako, zahvaljujući „plesu“, videli na desetine mimova, koji kao motiv uglavnom imaju bure (stvarno ne znam zašto, ali je smešno). Zli jezici kažu da to ima veze sa ubijenim Aleksandrom Nešovićem Bajom, koji je, po svemu sudeći, likvidiran za istim stolom za kojim je sedeo Milić, a kasnije završio zakopan u buretu.

Ipak, pravi krešendo bi bio da je u pozadini išla numera domaće grupe Kuguars „Bluz plavih bluza“, uz malu izmenu poslednjeg stiha refrena.

„Mi pevamo bluz, bluz plavih bluza,
Centar, levo, desno, ritam prati guza
Mi sviramo bluz, bluz bluza plavih,
Jer ovaj bluz je bluz da smo kartel pravi“

Međutim, bluze vrlo lako menjaju dezene u poslednje vreme, pa plavu preko noći može da zameni prugasta, a živi dokaz je upravo doskorašnji načelnik beogradske policije.

No, koga briga, jer i pored ovakvih primera, u policiji važi krilatica – neće valjda mene.

I zato oni i dalje pevaju „Bluz plavih bluza“, a za bure, Baju i Milića će se već nešto smisliti, kao i uvek do sada, samo što mislim da je tome „do sada“ odzvonilo i da će adekvatniji stih u budućnosti biti onaj Đoletov „Kad zakon metlom zamahne“, jer već su počeli međusobno da se tamane.

„Miljacka“ je ovog puta izostala.