Kako informacije sa studentskih plenuma završavaju u tabloidima: Sagovornici Danasa o ulozi službi bezbednosti

Ovo nije prvi put da nešto što su studenti ili aktivisti hteli da sakriju vrlo brzo bude objavljeno u medijima bliskim vlasti, u čemu najviše prednjači Informer.

Do sada je ovaj tabloid na svojoj televiziji objavljivao razgovore studenata i aktivista koje je tajno snimala BIA. Te snimke su pre tužilaštva imali tabloidi.

Najpoznatiji primeri su tajni snimci novosadskih aktivista pred protest 15. marta i snimci razgovora Novice Antića, Ivana Matovića i još nekoliko veterana pred protest prošle na Vidovdan prošle godine, nakon čega su svi akteri ovih razgovora hapšeni.

Takođe, više puta su objavljivani tajno napravljeni video-snimci sa plenuma.

Milanović: BIA se duboko infiltrirala među studente

Bivši inspektor POSKOK-a i član Pokreta za decentralizaciju Srbije Ljuba Milanović kaže za Danas da je BIA sada duboko ušla u studentski pokret.

„U početku služba nije se nosila na pravi način sa studentima, jer nisu imali obučene kadrove. Očigledno je da je neko to shvatio i da je potražio pomoć od starih kadrova, koji su na ovaj ili na onaj način izašli iz BIA. Očigledno se neko setio, pa je pozvao u pomoć stari kadar, koji je napravio mrežu, odnosno uradio ono što ovi mladi niti znaju niti su za to obučeni, i sada imamo rezultate toga da BIA lako saznaje ono što studenti planiraju“, kaže Milanović.

On napominje da to što BIA sada „dobro“ radi posao ne znači i da je zakonito.

„O zakonitosti u celom ovom sistemu izlišno je pričati. Zakon se krši na svim nivoima i koristi se onako kako vladajućoj koaliciji odgovara. Sve što služba u poslednje vreme sazna o aktivnostima studenata ili opozicije završava u tabloidima. To je postao modus operandi ovog režima, koji je poguban. U poslednje vreme vi imate novinare režimskih medija koji pre dolaska policije na neko mesto gde treba nešto da preduzimaju budu tu. Prosto, ništa se nije dogodilo, a da pre toga nisu objavili ili najavili tabloidi“, navodi Milanović.

Naš sagovornik ukazuje na fenomen da se više ne zna ko za koga radi – da li službe za tabloide ili obrnuto, kao što se ne zna ni da li policija radi za kriminalce ili oni rade za policiju.

Na pitanje da li studenti mogu nekako da se zaštite od curenja informacija, Milanović kaže da ne mogu.

„Sada su ih ‘probušili’ i u njihovim redovima postoje oni koje je služba vrbovala. To se nekada radi nuđenjem privilegija, ucenama, ali i golom silom. Napravljena je atmosfera nepoverenja i vlada paranoja da su svi Vučićevi, a to je režim i hteo. Umesto da se bave svojim poslom, oni se bave time da se pravdaju da li su Vučićevi ili nisu Vučićevi. U svemu vide službu, i gde je ima i gde je nema. Vide tamo gde je nema, a ne vide tamo gde je ima“, objašnjava Milanović.

Cvejić: To nije novinarstvo već organizovana kampanja

Dobijanje informacija od izvora iz službi bezbednosti je nešto što praktikuju mnogi nezavisni i profesionalni mediji, ali postoji razlika u načinu na koji pojedini novinari dolaze do njih, kao i razlozi zbog kojih se takve informacije objavljuju.

Novinar Bojan Cvejić kaže za Danas da curenje informacija iz službi bezbednosti i drugih državnih institucija u tabloidne i prorežimske medije nema nikakve veze sa tradicionalnim novinarskim izvorima koji su poznati u teorijama novinarstva.

„Ovde je reč o jednoj organizovanoj mašineriji, odnosno sistemu koji se koristi za širenje različitih vrsta propagande i organizovanje kampanja protiv određenih osoba i grupa, najčešće protiv onih koji imaju kritičko i drugačije mišljenje od onog koje zastupa vladajuća struktura i njeni sateliti. Dakle, nije tu reč ni o kakvim sposobnostima novinara da steknu kontakte koji će im biti izvori i da dođu do određenih i ekskluzivnih informacija, već se informacije svesno, tendenciozno i zlonamerno šalju određenoj grupi medija koja će ih potom bespogovorno i u skladu s instrukcijama širiti na svojim platformama“, kaže Cvejić.

On dodaje da vrlo često te informacije nisu ni od kakvog javnog interesa i služe samo da bi se stavljanjem u drugačiji kontekst diskreditovali neistomišljenici.

„Reč je o klasičnoj državnoj propagandi koja se širi putem medija koji su osnovani u te svrhe ili imaju određeni interes da to čine, što nikako nije u skladu sa profesionalnim i etičkim standardima novinarstva“, smatra naš sagovornik.

Antić: Tajne službe koje daju informacije medijima grubo krše ljudska prava

Bivši predsednik Vojnog sindikata Srbije Novica Antić, čiji je razgovor sa Ivanom Matovićem i nekoliko veterana u jednoj kafani tajno sniman, a kasnije pušten na režimskim medijima, nakon čega je pritvoren, kaže za Danas da je neovlašćeno tajno praćenje i snimanje političkih aktivista, sindikalista, studenata, javnih ličnosti, novinara, pa čak i ljudi u samom pravosuđu, samo zato što nisu na liniji aktuelnog režima, nedopustivo i zapravo najbolje ilustruje u kojoj meri su pravni poredak i Ustav u Srbiji zgaženi.

„Tragično je da se to dešava u 21. veku u državi koja je članica Saveta Evrope, koja je potpisnica gotovo svih konvencija o ljudskim pravima, a svakodnevno na ovakav način zapravo grubo gazi ta osnovna ljudska prava. U biću krivičnog dela neovlašćenog tajnog praćenja i snimanja upravo je to što svakog dana gledamo na režimskim medijima. Dakle, ako neko tajno pribavi neki snimak o nekome ili ga tajno prati i snima, a onda to učini dostupnim nekim trećim licima, u ovom slučaju velikom broju lica kroz medije, tada je učinjeno upravo to krivično delo“, kaže Antić.

On ukazuje da je najveće zlo činjenica da to čine oni kojima je posao da se protiv takvih pojava bore, a to su službe bezbednosti, koje su odavno, kako kaže, izašle iz okvira služenja Ustavu i građanima i potpuno su potčinjene jednom čoveku i jednoj stranci, što je opet grubo kršenje Ustava već u njegovim prvim odredbama.

„Organizacije koje se bave monitoringom ljudskih prava trebalo bi ovime ozbiljno da se pozabave i da sačine detaljne izveštaje ka međunarodnim institucijama, koje bi na ovako grubo kršenje ljudskih prava građana Srbije morale da reaguju na adekvatan način“, upozorava Antić.