Većina bivših socijalističkih država centralne i istočne Evrope u jednom trenutku uvela je ustanovu javnog beležništva. Za neke od njih to je značilo povratak tradiciji. Ali, beležništvo latinskog tipa uvedeno je i tamo gde ga u ovom obliku nije bilo, na primer u Kini.
Ono, reklo bi se, prodire svuda gde ne postoji dominacija ili snažan uticaj tzv. anglosaksonskog prava, koje za notare ovog oblika nema sluha. Javno beležništvo uvele su i sve države nastale iz bivše Jugoslavije, a Srbija je poslednja na redu. Po zakonu koji je donet maja 2011. godine, prvih sto kancelarija bi širom Srbije trebalo da počne da rade već od jeseni, a nedugo zatim i preostalih, nešto više od dve stotine.
Stručnjaci ističu, a to potvrđuje i iskustvo iz zemalja duge notarske tradicije i iz susedstva, da je uvođenjem javnih beležnika moguće ostvariti više značajnih ciljeva. Na prvom mestu je pravna sigurnost. Kupoprodaja nepokretnosti, ili ugovor o doživotnom izdržavanju na primer, i mnogi drugi poslovi, koji su kod nas praćeni nedopustivom neizvesnošću za stranke, oblikovani od strane beležnika garantuju gotovo potpunu sigurnost. Drugo, javni beležnici rasteretiće sudove od nekih (vanparničnih) postupaka koje nije nužno da rade sudovi, na primer ostavinskog, podele bračne tekovine po prestanku braka i sl. Beležnici će i olakšati međunarodni promet (domaća javnobeležnička isprava biće priznata u drugim zemljama, kao što će i strana biti kod nas), a poveravanje nadležnosti notarima važno je i za ostvarenje različitih javnih interesa, na primer za transparentnost transakcija i oporezivanja i suzbijanje pranja novca.
Stručnost i poverenje građana stubovi su na kojima počiva javno beležništvo koji omogućuju ostvarenje ovih i drugih ciljeva. Obično se po uvođenju notara ističe da oni poskupljuju pojedine transakcije, time i troškove stranaka, njihove zarade su pod lupom (pri tome se gleda samo na one, malobrojnije, koji sticajem okolnosti imaju mnogo posla). Međutim, nedugo zatim, javnost se navikne na sve koristi od beležništva, pa građani beležnicima poveravaju i one poslove koje bi mogle da obave druge javne službe.
Poverenje treba zadobiti, a ono zavisi od kvaliteta beležnika, moralnih i stručnih, pa su način obuke i provere znanja budućih javnih beležnika, time i selekcija kandidata, od posebnog značaja. Država mora dobro da pazi kome poverava javna ovlašćenja, i veoma je bitno da u konkurenciji koja tu obično postoji nepristrasno odabere najbolje. Taj posao je upravo započet u Srbiji. Prvi kandidati, njih oko 300, prijavilo se za prvi javnobeležnički ispit. Svi ispunjavaju stroge uslove: završen pravni fakultet, položen pravosudni ispit, potrebne godine službe u struci…
Polazeći od toga da se početne greške teško mogu ispraviti, a još više da su prisutne (ponekad opravdane) sumnje u sve što radi država, nadležno ministarstvo i stručna ispitna komisija koju je imenovalo, opredelili su se da poverenje u beležništvo grade i čuvaju od početka. Ispit će se polagati na način koji kod nas još nije primenjen.
Pismeni deo ispit – a ko na njemu doživi neuspeh ne može dalje – polaže se tako što svi kandidati imaju apsolutno jednake uslove: zadatak rade u isto vreme i na istom mestu, a on je za sve identičan. Pisaće ga u, samo za tu priliku, štampanoj svesci, sa bar-kodom kao načinom identifikacije. Dok svi zadaci ne budu pregledani i ne bude upotrebljen poseban čitač koda, ne može se znati koji je čiji zadatak. Ispitivači zadatke pregledaju odvojeno, bez mogućnosti uvida u tuđu ocenu. Transparentnost je druga bitna osobina ove provere znanja.
U pitanju je samo prvi korak, koji je ovde opisan, jer se u „čaršiji“ uveliko priča da se već zna ko će biti javni beležnici. Međutim, ne zna se ni ko će na osnovu položenog ispita moći da konkuriše. Uzgred, čitav postupak tehnički su pomogli predstavnici GIZ, nemačka organizacija za međunarodnu saradnju, i za sada smatraju da sve ide po ovako postavljenom planu. Ostaje da se nadamo da će Srbija uskoro doživeti naimenovanja, koja neće biti praćena sumnjom ili aferom.
Autor je profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i predsednik Ispitne komisije za javnobeležnički ispit
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
