Vlada kontroliše Skupštinu

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Slažem se sa autorom, ali ne vidim ko je u ovom društvu u stanju da izvrši bilo kakav pritisak da se nešto promeni u tom pravcu. Opozicija nema snage, da se izbori za sređivanje biračkog spiska, da ponovo ne glasaju mrtvi, raseljeni, izmišljeni. Opozicija nema snage, da vrši ozbiljnu kontrolu biračkih mesta i kontrolu brojanja glasova, kao i njihovu obradu. Stiče se utisak, da se rezultatu izbora znaju pre izbora i da je sve već dogovoreno i da je kolač unapred podeljen. Zato imamo toliku apstinenciju birača, jer skoro polovina ne veruje u pošten izborni proces. Ti koji ne veruju su zapravo oni, koji bi doneli promene. Izborni zakon je najmanji problem.

2. Vlada kontroliše skupštinu, osiom Šešelja. On je izmakao svakoj kontroli.

3. Sećam s e kada je sadašnja opozicija usvojila zakon kojim je poslanik- odbornik vlasnik mandata, sada im ne odgovara, pa menjajte ali uz saglasnost svih stranaka u skupštini.

4. Opozicija je imala svoju sansu krojili su nam sudbinu kako je njima odgovaralo narodu je dosadilo i skinuli su ih sa trona .

5. Kako doći do toga da tri grane vlasti budu razdvojene? 1) proces zvani Ataturk (Turska,…). 2) kuntinuitet građanske kulture (Češka,…). Trećeg nema! Pod 2) nema šta da tražimo (dole sledi objašnjenje), a pod 1) nema ko da sprovede. Znači "nemoguća misija".
   Kulturne matrice građanskog društva, učenja na greškama, su omogućile postojanje brojnih struka, institucija, procedura, kroz individue – građane stvaraoce. To je taj vekovni kontituitet. Primer iz muzike (slični spisovi mogu se napraviti za svaki posao, struku) spisak kompozitora u Češkoj: Domoslav, Jan of Jenštejn (1348 – 1400), Záviš of Zápy (1350-1411), Jan Čapek, Jan Blahoslav (1523–1571), Jan Montanus (1530–1587), Simon Madelka (1530-1598), Jiří Rychnovský (1545–1616), Jan Turnovský (1550–1606), Pavel Jistebnický (1560–1616), Bezdružic (1564–1621), Jan Vodňanský (1572–1622), Adam Otradovic (1600–1676), Alberik Mazák (1609–1661),Pavel Vejvanovský (1640–1693), Heinrich Biber (1644–1704), Václav Rovenský (1644–1718), Jan Vojta (1660-1725), Jan Dismas Zelenka (1679–1745), Bohuslav Černohorský (1684–1742), Jan Brentner (1689–1742), Šimon Brixi (1693–1735), František Míča (1694–1744), Jan Stamic (1717–1757), František Ignác Tůma (1704–1774), Johann Neruda (1707–1780), František Benda (1709–1786), Franz Richter (1709–1789), Christoph Willibald Gluck (rođen u tadašnjoj Češkoj, maternji jezik češki) (1714–1787), Jiří Antonín Benda (1722–1795), Josef Štěpán (1726-1797), František Pokorný (1729–1794), Florian Gassmann (1729–1774), František Kočvara (1730–1791), František Dušek (1731–1799), František Brixi (1732–1771), Josef Mysliveček (1737–1781), Karel Stamic (1745–1801), Jiří Ignác Linek (1725–1791), Antonio Rosetti (1750–1792)……./// i još stotinu imena do ///… Jan Jirásek (rođ 1955), Jiří Gemrot (rođ 1957)…!
   A naša tradicija ne učenja na greškama sprečava bilo kakav napredak u Srbiji.