Vlasi traže jednak ekonomski razvoj

Pošto se upravo to konstantno dešava, morali smo da reagujemo i ukažemo na to. Ekonomija, BDP i broj nezaposlenih ukazuju na vrhunske rezultate ali samo u predizbornim kampanjama i demagogiji ministra finansija Siniše Malog.

Ako su tvrdnje ministra tačne, zašto nam vlast najavljuje nova zaduženja države, potpuni apsurd koji nam se servira nažalost.

Za ljude koji žive u istočnoj Srbiji ekonomska situacija ide nizbrdo već 30 godina. U istočnoj Srbiji nije otvorena nijedna proizvodnja, čemu svedoči i veliki odliv stanovništva, pogotovu mladih, u inostranstvo, a sve investicije se svode na kozmetičko popravljanje puteva uoči izborne kampanje.

Kroz istoriju Vlasi su ugradili svoje živote u temelje Srbije zarad zajedničkog života na ovim prostorima. Tražimo jednak ekonomski razvoj za sve regione Srbije, jer se uvek istočna Srbija stavi u zapećak kada su u pitanju kapitalne investicije.

Veliki broj Vlaha živi i radi u inostranstvu i veoma su poželjni u matici kada održavaju kurs dinara uplivom milijardi evra, ali su nepoželjni u vreme pandemije jer su okarakterisani kao glavni ‘donosioci’ i ‘prenosioci’ zaraze.

Za srpsko selo, male proizvođače i poljoprivredu, niko nije u ovoj situaciji zainteresovan da reguliše, kako bi se i nakon vanredne situacije na našim stolovima našli domaći proizvodi umesto uvoznih.

Zatvaranjem pijaca mali proizvođači su stavljeni u situaciju da bacaju svoje poljoprivredne proizvode, a direktno se omogućavalo velikim monopolistima da plasiraju iste te proizvode na tržište.

Pijace su na otvorenom, mogu slobodno da rade, a ne da te iste proizvode kupujemo po marketima dok se naš rod iz plastenika baca u selima širom Srbije.

Ko će nadoknaditi gubitke poljoprivrednim  proizvođačima i malim gazdinstvima? Njih niko ne spominje.

Završna faza uništavanja stanovništva je zatvaranje u domove. Starija populacija, a posebno deca, moraju provesti na suncu i svežem vazduhu bar dva do tri sata dnevno a da ne pričamo o deci sa posebnim potrebama i dijabetičarima za koje niko apsolutno na vlasti nije imao sluha.

Netačan je podatak da u Nemačkoj niko ne sme da izlazi, nije dozvoljeno okupljanje, pa je produžen rad prodavnica do 22 časa. Najava da će građani morati da provedu 4-5 dana u kućnom pritvoru samo je stvorila paniku i gužve u prodavnicama, apotekama, bankama, poštama, itd.

Urušene su sve državne institucije, počev od Ustava (njegovo osnovno pravo, a to je pravo na život i slobodu kretanja) i Narodne skupštine, verskih, manjinskih i ljudskih prava. Prvi put u istoriji Srbije suspendovan je rad Narodne skupštine.

Posebno je diskutabilan višednevni policijski čas ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića. Sloboda kretanja je iznad svih zakona i o ovim postupcima poslednju reč će dati sud.

Što se tiče kompletnog ponašanja vlasti u Srbiji reći ću samo jedno: zamislite da u Nemačkoj kancelarka Merkel nosi respiratore po bolnicama!?