Vučić ne treba da se bavi dužinom časova

Poslednjih dana svedoci smo još jednog pokušaja predsednika da objedini sve poluge vlasti pod svoju kontrolu. Očigledno je da mu više nije dovoljno da upravlja institucijama, već sada želi da odlučuje i o tome kako će izgledati nastava u Srbiji.

To, međutim, nije uloga predsednika. NJegov doprinos bio bi daleko značajniji kada bi se pitanjima iz svoje nadležnosti, umesto što nameće teme koje zahtevaju stručno, a ne političko tumačenje.

O raspravi o dužini trajanja časa može se govoriti tek nakon ozbiljnog istraživanja u kom bi svoje mišljenje izneli svi koji su neposredno uključeni u rad škole, jer bez toga, bilo kakva politička intervencija predstavlja isključivo mešanje u struku.

U Srbiji reforme obrazovanja sprovode ljudi koji sa učionicom nemaju nikakve dodirne tačke i koji su u školske klupe poslednji put seli kao đaci.

Ukoliko bi pak želeo da da doprinos obrazovanju, predsednik bi pre svega mogao da se potrudi da obezbedi investicije, jer se škole u našoj zemlji bukvalno raspadaju. U brojnim školama, starim i po nekoliko decenija, nije urađena ni osnovna sanacija.

Učenici i nastavnici suočeni su sa pucanjem kanalizacionih cevi, izlivanjem fekalija po kabinetima, dok se vlast bavi dužinom časa i „koncentracijom učenika“.

Pokrenuti razgovor na ovu temu mogu i treba da urade oni koji su za to stručni i nadležni, a ne predsednik države. Toliko toga u obrazovanju treba rešiti, od preobimnih programa do materijalnih uslova rada, pa tek onda govoriti o dužini časa.

Ali Vučićev marketing, jer ovo je takav predlog, više nikoga ne treba da čudi.

Autorka je prosvetna radnica, članica Predsedništva Dveri

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.