Prošla je godina od usvajanja novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. I, ako je suditi po tome da izveštaj Komisije EU o napretku Srbije u reformama konstatuje napredak i u ovoj oblasti, ona ne spada u one „godine koje su pojeli“ famozni skakavci proroka Joila. Kao neko ko je, bez lažne skromnosti, sa svojim saradnicima bitno doprineo toj „prolaznoj“ oceni EU, mislim da je ta ocena više podstrek nego priznanje.
Posao je tek započet, nije urađeno dosta toga što se moglo uraditi, ima još ogromno mnogo toga da se uradi. I na usklađivanju našeg pravnog poretka sa evropskim standardima i na uspostavljanju nezavisnog nadzornog tela osposobljenog da obezbedi primenu tih standarda u praksi i konačno, na promeni dominantnog mentaliteta, što će verovatno biti najteži zadatak. Jako dugo je sve lično, privatno podređivano bilo čemu što se (olako) označavalo „državnim“ ili „javnim“ ili „opštim“ interesom. O inerciji toga svakodnevno svedoče brojni primeri.
U tom kontekstu je vrlo ilustrativno jedno „obaveštenje“ koje je ovih dana stiglo na adrese mnogih naših građana:
„U cilju ažuriranja matičnih podataka (JMBG), a na osnovu člana 57. Zakona o energetici („Službeni glasnik“, br. 84/04), molimo Vas da u roku od 5 dana na adresu Pogona Banovo brdo, ulica Požeška 71 dostavite fotokopiju lične karte sa upisanim Vašim ED brojem ili donesete ličnu kartu na uvid. S poštovanjem, Vaša EDB d.o.o. Beograd.“
Ne znam koliko (hiljada) naših sugrađana je primilo ovakvo „obaveštenje“, ali znam da se popriličan broj njih obratio Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. S tim u vezi, Poverenik se, odgovarajućim zahtevom obratio rukovodstvu Elektrodistribucije Beograd zatraživši izjašnjenje u vezi sa osnovom i svrhom ovakve „obrade podataka“, kao i u vezi sa raspolaganjem i čuvanjem tako prikupljenih podataka.
Građani postavljaju mnoga logična pitanja koja se svode na tri osnovna. Prvo se tiče postojanja osnova za ovakvo traženje, drugo svrsishodnosti ove „akcije“, a treće sudbine podataka nakon ostvarivanja „svrhe“ obrade. Kakve odgovore na njih nudi sadržina „obaveštenja“?
Legitiman osnov za obradu podataka o ličnosti može biti ili pristanak ličnosti o kojoj se radi ili zakonom izričito utvrđen osnov. Budući da se očigledno ne radi o pristanku, u konkretnom slučaju je reč o ovom drugom. Takav „osnov“ je, reklo bi se, označen u formulaciji „na osnovu člana 57. Zakona o energetici („Službeni glasnik“, br. 84/04)“. Samo problem pravi jedna „sitnica“. Naime, u navedenoj zakonskoj odredbi JMBG se uopšte ne spominje. Ta odredba utvrđuje obavezne klauzule Ugovora o isporuci električne energije, koje se pre svega odnose na uslove i način isporuke. Što se ostalih, pa i ličnih podataka tiče, odredba upućuje na Zakon o obligacionim odnosima. A ovaj opet uopšte ne predviđa JMBG kao obavezan element ugovora, pa razume se, još manje fotokopiranje ili skeniranje lične karte.
„Svrha“ bi trebalo da je definisana formulacijom „u cilju ažuriranja matičnih podataka (JMBG)“. Međutim, s tim u vezi, imamo ne samo pravni nego i elementarni logički problem. Jednostavno, besmisleno je od bilo koga tražiti JMBG „radi ažuriranja“, prosto zato što je reč o broju koji je vezan za nepromenljiva svojstva ličnosti, pa je i sam nepromenljiv i shodno tome ne može se „ažurirati“. Dakle, sva je prilika da su autori obaveštenja imali na umu nešto drugo, ali ostaje potpuno nejasno šta.
O tome kako i koliko se dugo čuvaju dobijene fotokopije ličnih karata i kome su sve dostupne, sadržina obaveštenja ne govori uopšte. Ne treba previše mašte da bi se zamislile moguće neprijatne posledice prikupljanja ogromne količine fotokopija ličnih dokumenata u kontekstu jednog fenomena kome u svetu pridaju sve više pažnje, a koji se kod nas potcenjuje. Mislim, razume se, na „krađu identiteta“.
Dakle, iako se radi o obradi podataka veoma velikog broja ljudi, sadržina „obaveštenja“ ne nudi prave odgovore ni na jedno od tri bitna pitanja. Pravi odgovori su izostali i relativno nedavno kad je Agencija za privatizaciju u medijima objavljivala lične podatke više desetina hiljada građana. Izostali su i, kad su neshvatljivo lako i bez odgovarajućeg epiloga iz prostorija Komesarijata za izbeglice u Novom Sadu ukradeni kompjuteri u čijim memorijama se nalazila slična količina ličnih podataka. Ovi i drugi primeri koji bi se mogli navesti upozoravaju da je postupanje sa ličnim podacima nedopustivo često olako i neodgovorno. Krajnje je vreme da se to bar počne menjati. Jer, ne samo što nije u skladu sa ocenom iz Izveštaja Komisije EU, već je direktno suprotno zakonu koji imamo, eto već godinu dana.
Autor je poverenik za informacije
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
