Zašto Ministarstvo organizuje besplatne preglede, kad većina ima zdravstveno osiguranje i svakako ih ne plaća?

U vezi sa tim, želimo da naglasimo da većina građana Srbije ima zdravstveno osiguranje i ne plaća zdravstvene usluge, ili plaća simboličnu participaciju od 50 ili 100 dinara, zavisno od vrste usluge. Takođe, preventivni pregledi su oslobođeni plaćanja participacije, što znači da su svakako besplatni, kako bi bili svima dostupni.

U Srbiji postoje preventivni programi koji obuhvataju opšti pregled sa laboratorijskim analizama, skrining programi za prevenciju raka dojke, debelog creva i grlića materice koji se ostvaruju preko izabranih lekara u domovima zdravlja, prema zvaničnim preporukama. Usluge izabranih lekara su lako dostupne i na njih se ne čeka duže od 1-2 dana. Takođe, u Somboru su dostupne i usluge ultrazvučne dijagnostike na primarnom nivou, za koju je do sada obučeno nekoliko izabranih lekara, te se i one mogu lako zakazati. Znači, sve ove usluge se mogu ostvariti i regularnim putem, bez mnogo čekanja.

Na ove promotivne preglede javljaju se uglavnom isti ljudi, neretko redovni posetioci ordinacija, nedavno pregledani od strane izabranih lekara ili određenih specijalista, ili sa već zakazanim odgovarajućim pregledima u skorijem roku, ali kad se već nudi „besplatno“ i “ bez zakazivanja“, žele da iskoriste i tu mogućnost. Odziv je uglavnom masovan, a dolazak građana na preglede nedeljom nije uopšte organizovan, što znači da se veliki broj građana pojavi u isto vreme i onda na pregled čekaju po par sati, čak i duže, zbog čega postaju nestrpljivi i nezadovoljni.

Često su ovima akcijama obuhvaćene i besmislene analize, kao na primer određivanje tumorskih markera u zdravih osoba, što je u suprotnosti sa zvaničnim preporukama. Izuzetak je određivanje PSA markera za rak prostate, ali to se svakako sprovodi i u rutinskoj praksi u opštoj bolnici u Somboru. U slučaju blago povišenih vrednosti ovih markera, građani se u strahu obraćaju izabranim lekarima i zahtevaju dalju dijagnostiku, što rezultira daljim upućivanjima, snimanjima, analizama i nepotrebnim opterećenjem zdravstvene službe.

U ponudi su bili i specijalistički pregledi na sekundarnom nivou, u Opštoj bolnici Sombor, naročito kod specijalnosti gde se dugo čeka na zakazivanje, kao što su oftalmološki ili ortopedski, ali i oni gde je obolevanje masovno, kao na primer endokrinološki.

Na ove preglede troše se značajna sredstva: utrošak laboratorijskog i drugog materijala, amortizacija opreme, naknade zdravstvenim radnicima za rad nedeljom, a efekat na zdravlje stanovništva se ne postiže.

Zaključak: zdravstvene vlasti imaju, između ostalog, zadatak da organizuju pristupačnu i efikasnu zdravstvenu zaštitu, ali one to ne čine, već odgovornost za neefikasnost i lošu organizaciju prebacuju na zdravstvene radnike, koji su ionako preopterećeni velikim obimom poslova. Takođe eksploatišu negativan stav u javnosti prema zdravstvenim radnicima i javnom zdravstvu i troše ogromna sredstva iz javnih, zajedničkih resursa na besmislene i neproduktivne akcije, kako bi kod stanovništva stvorili privid brige o njihovom zdravlju.

Zbor medicinskih radnika Sombora ima potrebu da ukaže na ovu pojavu i apeluje da se ova praksa ukine. Takođe pozivamo građane da svoje zakonom zagarantovano pravo ostvare regularnim putem, preko svojih izabranih lekara, uz jednostavno zakazivanje i bez mnogo čekanja, napominjući da su svi preventivni pregledi besplatni. Što se tiče specijalističkih pregleda koji su teže dostupni, rešenje treba tražiti u boljoj organizaciji zdravstvene službe, obezbeđivanju dovoljnog broja kvalifikovanih zdravstvenih radnika i racionalnom korišćenju resursa, a ne u proizvoljnom korišćenju zdravstvenih usluga prema nahođenju građana, a ne prema medicinskim indikacijama.

Zbor zdravstvenih radnika Sombora

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.