ZaUSTAVimo donošenje pravosudnih zakona: Lični stav bivšeg sudije Apelacionog suda

Sve ove važne izmene sistemskih zakone nisu sačinili nadležno Ministarstvo pravde i Vlada, koji su bili dužni da sve nove pravosudne zakona donesu do februara 2025-te. Pre mesec dana dobili su i negativno mišljenje od Visokog saveta sudstva (VSS) na nacrt Zakona o Pravosudnoj akademiji i izmenu Zakona o sudijama, pa predlaganje navedenih zakona od strane narodnog poslanika vladajuće koalicije „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“ Mrdića, verovatno predstavlja pokušaj da se izbegne redovna procedura i izjašnjavanje struke. On tvrdi da je usvajanje ovih zakona prvi korak ka „vraćanju otetog pravosuđa državi i narodu Srbije kako njime ne bi više upravljali otuđeni centri moći pod kontrolom stranih centara moći.“

Upućenima u ovu temu je jasno da je reč o populističkom politikanstvu, ali i potpunom ignorisanju i nerazumevanju Ustavom ustanovljenog demokratskog sistema vladavine prava, podele vlasti i nezavisnog sudstva. Sve se radi po nalogu i u interesu jednog čoveka na vrhu vlasti i njegove klike, koja ne želi da deli vlast sa bilo kim i sve radi tako da zadrži apsolutni monopol i nesmenjivost.

Mrdić koji je inače predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe, a u raspravi nije imao odgovor na pitanje gde je i kada završio prve dve godine pravnog fakulteta. Ističe se paušalnim kritikama i ad hominem pritiscima na pravosuđe. Širem auditorijumu je postao poznat kada je dan pre Dijane Hrka, majke jednog od poginulih u Novom Sadu, otpočeo 11-dnevni štrak glađu na stepeništu ispred Narodne skupštine. Razlog je bio da Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) uhapsi prorektora BU i bivšeg predsednika Skupštine akcionara „Infrastruktura ŽS“ N. Bojovića i bivšeg izvršnog direktora tog AD M. Miloševića, „kao najodgovornije za pad nadstrešnice“.

On je znatno doprineo da i dvodnevna objedinjena skupštinska diskusija za oko 50 tačaka dobije katastrofalan ishod potpune podele i netrpeljivosti između poslanika poziciji i opozicije.

Radna grupa Nacionalnog konventa za EU Poglavlje 23 pozvala je Skupštinu Srbije da odustane od razmatranja izmena pravosudnih zakona po hitnoj proceduri i da se „reformski procesi vrate u okvir transparentne, inkluzivne i zakonite procedure, u skladu sa ustavnim načelima i zakonskim obavezama Srbije“.

Pridružilo mu se i Društvo sudija Srbije. CEPRIS, Beogradski centar za ljudska prava, A11 Inicijativa, ZUKOM, CRTA, FemPlatz Građanske inicijative i neformalna grupa sudija i tužilaca „Odbrana struke“, uputili su ovim povodom i hitan apel specijalnoj izvestiteljki UN.

Visoki savet sudstva (VSS) je pozvao Narodnu skupštinu da povuče iz rasprave dva predloga zakona koji se odnose na sudstvo. Predlagač nije zatražio mišljenje VSS saglasno zakonskoj odredbi, nisu ispunjeni uslovi iz Poslovnika o radu Narodne skupštine za hitan postupak i ukazuju da se izmene u organizaciji i broju sudova ne mogu vršiti bez sveobuhvatne analize uzroka opterećenost postojećih sudova od kojih mnogi nemaju smeštajne kapacitete i neophodne uslove za rad sudija i zaposlenih.

Kolegijum Vrhovnog JT se negativno izjasnio o svim predlozima tzv. Mrdićevih javnotužilaških zakona, koji bez redovne procedure, mišljenja Vrhovnog JT, javne rasprave I potvrde o usklađenosti sa pravnim tekovinama EU „predstavljaju negativan presedan I veliki korak unazad u reformama JT i sudstva.

U sadržinskom smislu najveći deo predloženih zakonskih izmena se odnosi na javno tužilaštvo. Predlaže se ukidanje komisije VST koja odlučuju o prigovorima na tužilačka uputstva, uvođenje odobrenja ministra za određene tužilačke radnje, da se Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal podredi glavnom javnom tužiocu VJT u Beogradu, te produžavanje mandata v.f. glavnih JT. Kolegujum Vrhovnog JT ocenjuje da će time biti „značajno narušeno ustavno ustrojstvo JT kao samostalnog državnog organa i u slučaju usvajanja navedenih predloga „dovodi u pitanje rezultat ustavnog referenduma iz 2022. godine.“

Posebno zabrinjava što su na predlog izmena Zakona o javnom tužilaštvu poslanici SNS predložili amandman koji bi zaustavio najznačajnije istrage u Tužilaštvu za organizovani kriminal (TOK), tako što mandat tužiocima koji su upućeni iz drugih tužilaštava trajao tri godine. To praktično znači da bi mandat 11 tužilaca koji su upućeni na rad u TOK bili uskoro okončani, čime bi se zaustavile brojne istrage i omela suđenja poput slučajeva „Nadstrešnica“ i „Generalštab“, ali i postupci za organizovani kriminal poput slučaja „Jovanjica“ gde su suđenja već počela.

U odnosu na sudske zakone sporan je predlog da se, bez ikakvog istraživanja i stručne analize, predsednicima sudova omogući i drugi mandat, koji im je inače jednom produžen Ustavnim zakonom o sprovođenju Akta o promeni Ustava koji je izričit da predsednik Vrhovnog suda može da ima samo jedan petogodišnji mandat.

Sve ovo se događa u trenutku pojačanih javnih napada na sudije i tužioce, njihovog protesta pred Ustavnim sudom upravo povodom najava ovih zakonskih mera, izbora novih članova VST iz reda struku (povodom kojih je Ustavni sud svojom zakasnelom i spornom odlukom zatražio ponavljanje glasanja na 6 biračkih mesta) i pred izbore 5 sudija za članove VSS-a zakazane za 28. januar.

Zbog svega toga pozivam svekoliku pravosudnu i opštu javnost (sudije, tužioce, advokate, zaposlene u pravosuđu, pravnike, nezadovoljne građane i opštu javnost), da se – u slučaju da poslanik Mrdić blagovremeno ne povuče svoje predloge zakona – tome kao struka i profesija suprotstavimo na miran i Ustavom i zakonom dozvoljen način. Sve sudije i svi tužioci treba da iskoriste svoje biračko pravo, da se odupru lobiranju pojedinih glavnih javnih tužilaca i predsednika sudova za kandidate koji nemaju distancu od izvršno-političke vlasti, ali i moćnika u pravosuđu, i svojim glasom podrže one kandidate koje uz stručnost, krasi nezavisnost, integritet ličnosti i reformska agenda.

Autor je bivši sudija Apelacionog suda u Novom Sadu i član VSS-a u prethodnom sazivu

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.