Zemun i opomene

Cenzus su prešli još koalicija oko SPS i lista DSS – Dveri, obe sa poverenjem građana na nivou približnom republičkim izborima. Malo ispod pet odsto, ostavši van lokalnog parlamenta, dobili su LDP i SRS.

„Građani Zemuna su dali bezrezervnu podršku Aleksandru Vučiću i borbi protiv korupcije“, izjavio je potpredsednik SNS Nebojša Stefanović. „Čestitamo im na pobedi, ali razlog za nju je niska izlaznost od svega 35 odsto“, poruka je DS. „Više smo nego zadovoljni“, kažu u SPS, dok DSS naglašava da je, matematički, od ukupnog broja birača za SNS glasalo njih 16 odsto, te da nova vlast neće imati legitimitet.

I svi su u pravu. Vlast se bira na izborima, a ko dobije iznad 50 odsto glasova jeste apsolutni pobednik. S druge strane, u situaciji kada na birališta izađe jedva trećina građana, taj apsolutni pobednik nema prava na apsolutno zadovoljstvo. Izborna letargija građana u periodu krize slab je temelj za, na izbornom rezultatu zasnovane, institucije vlasti i ukazuje na krizu demokratije. A setimo se da je upravo Zemun dobro tlo za ekstremizme raznih vrsta, koji bujaju kada demokratske institucije zakažu, „ćutljiva većina“ se preda pasivnosti, a socijalna frustracija dovoljno velike manjine postane neizdrživa…

Poseban problem je stav naprednjaka. SNS je na izborima u Zemunu, kao i pre toga u Kosjeriću i Kovinu, igrala na Vučića i njegovu „državnu borbu“. Gde su tu lokalne politike i specifični interesi lokalne zajednice, lokalni ljudi od integriteta, kojima će komšija da pokloni poverenje? Gde se izgubio smisao opštinskih izbora? Političari bi trebalo da što pre izađu iz postizbornog trijumfalizma, ili depresije, i – ako su iole mudri i ako im je iole stalo do javnog dobra – da se pozabave pomenutim opomenama.