Zid ćutanja za srpski agrar

Suprotno našem uobičajenom samohvalisanju, Srbija je mala zemlja sa relativno skromnim učešćem u raspoloživim resursima i ostvarenoj poljoprivrednoj proizvodnji u svetskim razmerama (tačnije učestvujemo sa promilima: 0,11 odsto stanovništva, 0,24 odsto obradivog zemljišta, 0,27 odsto proizvodnje žitarica i 0,18 odsto proizvodnje mesa).

U takvim okolnostima, strategiju razvoja poljoprivrede Srbije treba bazirati na konkurentnosti našeg agroznanja uloženog u reprocelinu poljoprivredne proizvodnje, prerade agrarnih sirovina i plasman poljoprivredno-prehrambenih proizvoda – naročito u obezbeđenje vrhunskog kvaliteta naših proizvoda namenjenih ne samo izvozu i visoko platežnim ciljnim grupama potrošača nego i za domaće tržište koje u uslovima liberalizacije postaje sve konkurentnije i predstavlja „čistilište“ za naše proizvođače koji planiraju nastup na inotržištu.

Takođe, i laici bi konačno trebalo da shvate da održivi razvoj ruralnih područja u Srbiji, kao i drugim zemljama u svetu, ne mogu da obezbede sami poljoprivrednici u već prilično demografski devastiranim selima, već sadejstvo dugoročne politike ravnomernijeg regionalnog razvoja, značajno većih subvencija svim poljoprivrednim proizvođačima i, naročito, ekonomski svestraniji podsticaji razvoju neagrarnih delatnosti i rešavanju decenijama zapostavljenih infrastrukturnih problema u ruralnim područjima.

Nažalost, inicijative DAES-a, a i drugih naučno-stručnih i poslovnih asocijacija prema resornim državnim institucijama od lokalne samouprave do nacionalnog nivoa najčešće su nailazile na „zid ćutanja“ i nespremnost da se adekvatnijim merama ekonomske politike i drugim akcijama podstakne razvoj poljoprivrede i sela.

Zato DAES, po ko zna koji put, obznanjuje i traži podršku javnosti za sledeće inicijative:

* Agronom u svakoj poljoprivrednoj zadruzi – da bi veći deo od 2.055 zemljoradničkih zadruga konačno dobio i fakultetski obrazovane stručnjake, čime bi sa evidencije nacionalne službe za zapošljavanje tokom naredne dve godine oko 3.000 nezaposlenih agronoma imalo mogućnost da primeni svoja znanja i stekne nova iskustva unapređujući kooperativni biznis;

* Agroekonomista u svakoj poljoprivrednoj savetodavnoj službi i u svakom regionalnom centru ruralnog razvoja – da bi podstakli kvalifikovanije rešavanje prilično zapostavljenih ekonomsko-organizacionih pitanja u oblasti poljoprivrede i brže harmonizovali naše službe sa agricultural extension services u EU i drugim tržišno i agrarno razvijenijim zemljama, kao i da bi se sa aspekta agroekonomske struke blagovremeno i kvalitetnije pripremili za korišćenje sredstava pretpristupnih fondova EU namenjenih ruralnom razvoju lokalnih zajednica;

* Organizaciju agrobiznis foruma na sledećem 77. međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, radi obnove poslovnih veza sa bivšim studentima iz nesvrstanih zemalja koji su diplomirali na našim poljoprivrednim, veterinarskim i ekonomskim fakultetima, a sada su renomirani agrobiznismeni ili visoki državni poslenici u brojnoj grupaciji nesvrstanih zemalja; i

* Aplikaciju za organizaciju prve svetske naučne konferencije o liberalizaciji trgovine poljoprivredno -prehrambenim proizvodima (2011. godine), na kojoj očekujemo preko 350 agrarnih ekonomista iz svih zemalja sveta – što je u fokusu pregovora nastavka doha runde i uključenja Srbije u WTO.

Autor je predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije