Znakovi pored autoputa

Milinko Bujišić Hoću da odem korak dalje od našeg nobelovca, odnosno od njegovih ZNAKOVA PORED PUTA pa da objavim, za života, ZNAKOVE PORED AUTOPUTA, i to autoputa Horgoš – Požega. Pre dvadesetak godina napisao sam ZNAKOVE PORED BRZIH PRUGA, ali to tada nisam objavio iz svima poznatih razloga. Posle je ta materija zastarela, zajedno s prugama. Aktualne su i dan-danas samo ličnosti iz tog literarnog projekta. Bogu hvala da je bar nešto od toga ostalo.
Pokušavam, dakle, da imitiram pametne ljude koji u teškim i složenim vremenima nisu pisali o onima koji su na vlasti, niti o aktuelnim problemima u društvu i tako sačuvali žive glave i svoje delo.
Kad već sve možemo da rešimo skupštinskim rezolucijama, zašto ne donesemo i ostale važne i obavezujuće rezolucije, pitao sam jednog visokog funkcionera. Recimo, zašto ne donesemo i rezolucuju da se potpuno iskoreni siromaštvo, da više nema nezaposlenih, da su ukine mito i korupcija. Ili, zašto ne donesemo rezoluciju po kojoj će nacionalni dohodak po glavi stanovnika biti bar trideset hiljada dolara? S kompetentnog mesta odgovoreno mi je da bi u ovom momentu bilo vrlo teško obezbediti skupštinsku većinu za takve rezolucije.
Kad jave da su na sigurnom, da su se dobro obezbedili, i materijalno i sa svih drugih strana, onda država saopšti za koliko su je oštetili, raspiše za njima međunarodne poternice i time stavi tačku na ceo slučaj. I svi zadovoljni – i lopovi i pokradeni i nadležni. To se u tim krugovima zove IGRA ŽMURKE.
Ponašanje pojedinih opozicionih stranaka podseća na priču o lisici i ovnu. Navodno, ako je verovati nenagrađenoj priči, lisica je danima išla za ovnom i čekala da mu otpadnu ogromni testisi koji su, po lisičinom viđenju, na tankom visili. Gledajući u tu lepotu od ručka, danima je čekala trenutak da testisi od velike težine otpadnu pa da se slatko najede. Ovan i dan-danas vuče svoje testise po zelenoj travi, a za lisicu se ne zna da li je crkla od gladi ili su je, iznemoglu, dotukli čobani.
Pojedini lideri, kada izgube izbore, kažu da je to dobro, da su iz izbora izašli jači i da tek predstoje pravi izbori na kojima će oni sigurno pobeđivati. I to podseća na priču o lisici, koja se jureći zeca okliznula s jedne stene i pala u Moravu. Zaključila je da je dobro što joj se taj maler dogodio da, kad je već tu, posvršava neke administrativne poslove po Stalaću.
Nekakav davljenik hvatao se za slamku i zvao u pomoć svetog Nikolu, zaštitnika i vode i davljenika, da mu pomogne. A ovaj ga posavetovao da pliva kako zna i ume, a on će mu pomoći koliko god bude mogao. Tako se i mi danas, kad nam je voda do grla, molimo višoj i velikoj sili da nam pomogne i uzdamo se u nju, a njihov odgovor je isti kao svetog Nikole – plivajte kako znate i umete, a mi ćemo uvek biti sa vama i zajednički raditi na svemu. Jedino što se zbog nas ne biste davili.
Na jutarnjem radnom dogovoru zamenik ministra predložio je svom šefu da bi bilo dobro da nešto urade i za državu, kako bi ostali zapisani u istoriji ovog naroda. A ministar, iznenađen predlogom, odgovorio mu je: Da je ovo država, niti bi ja bio ministar, niti ti moj zamenik. Ako nemaš ništa da uradiš za sebe, bar idi kući pa se naspavaj kao čovek.