Znamo li šta jedemo

Tako je otprilike glasilo jedno od saopštenja Ministarstva poljoprivrede, dato ubrzo nakon što je iz Evropske unije vraćen čitav kontingent domaćih štrudlica. Samo nekoliko dana kasnije Ministarstvo je izašlo sa saopštenjem da je gotovo svaki sedmi proizvod koji su inspekcije uzorkovale – neispravan.

Od 2.807 izvršenih kontrola u prva tri meseca ove godine, nepravilnosti su konstatovane u 396 slučajeva, zbog čega su podnete 144 prekršajne prijave, 16 prijava za privredni prestup i donete 152 zabrane prometa, a oduzeta je i značajna količina robe kojoj je istekao rok, ima neispravnu deklaraciju ili se bez dozvole prodaje u rinfuzu. U jednom od učestalih saopštenja koja poslednjih dana stižu iz tog ministarstva navodi se da odgovornost za stavljanje u promet hrane snose svi u lancu, od proizvođača do prodavca. U saopštenju u kome se navodi da je u velikoj kontroli pred Uskrs oduzeto više od 12.000 jaja zbog sumnjivog kvaliteta, pominju se i pijačne uprave, koje bi morale da obezbede uslove za prodaju i ispravne rashladne vitrine.

Ako su svi u lancu odgovorni, logično bi bilo da se svi oni i kontrolišu, a ako sistem funkcioniše, nije najjasnije kako su neispravni proizvodi uopšte dospeli na rafove prodavnica. Kako je moguće da već pomenute štrudlice sa viškom toksičnog ohratoksina dospeju u izvoz ako su inspekcije ranije još utvrdile da u „proizvodnji ne postoji sled koji obezbeđuje sigurnost“ i naložile firmi da to ispravi? Iz saopštenja Ministarstva poljoprivrede saznajemo i da se povremeno javlja problem prilikom kontrola, pa nedavno poslovodstvo ćuprijske Ravanice, u čijem je proizvodu pronađena presovana bubašvaba, nije dozvolilo inspektoru da uđe u fabričke pogone.

Novu dozu sumnje pre dva dana dodalo je udruženje inostranih proizvođača sredstava za zaštitu bilja koji posluju u Srbiji. Oni tvrde da se već pet godina odlaže primena novog zakona koji reguliše tu oblast i usaglašen je sa normativom EU. Proizvođači tvrde da je 40 odsto preparata koji se koriste na srpskom tržištu rizično, što su dokazali nalazima nezavisnih laboratorija. Oni se pitaju i na osnovu čega je Uprava za zaštitu bilja to demantovala, kada primenjujući stare propise uopšte ne vrši analize nečistoća koje predstavljaju rizik na koji ukazuju inostrani proizvođači.

Istina je da se povremeno afere sa neispravnom hranom javljaju svuda. U Evropi postoji centar za uzbunjivanje koji u takvim situacijama reaguje, a njihovi građani veruju da je tržište pod kontrolom. Ukoliko pitate srpske potrošače, uprkos stalnim izveštajima o radu inspekcija, o novim propisima, najčešći odgovor biće „ko zna šta jedemo“. Izgleda da ipak u sistemu nešto ne funkcioniše.