Anonimna neodgovornost „prijatelja studenata“

Redovan sam čitalac Danasa već dugi niz godina, da ne kažem baš decenija. Poslednjih godina svakako više usmeren na portal, ali i dalje uz obaveznu kupovinu štampanog vikend izdanja, sa nedeljnim dodatkom. Napomenuo bih i da sam roditelj studentkinje prve godine ETF-a, koja je bila redovan učesnik protesta i blokada, što je, naravno, bilo podržano od nas roditelja.

Kada sam prvi put video pismo anonimnog profesora predstavljenog kao „prijatelja studenata“, bio sam pomalo iznenađen. Iznenađen, znajući Danas i sve njegove redakcije, kao višedecenijskog borca za visoke standarde novinarstva, odgovornost i etiku izrečene reči i javnog prostora. Anonimna obraćanja ove vrste smatram, najblaže rečeno, neusklađenim sa ovim standardima, a svedoci smo raznih nepotpisanih propagandnih tekstova u raznim medijima i kvazimedijima.

Međutim, razumevajući situaciju, razne oblike represije i progona u proteklih godinu dana, pre svega univerzitetske zajednice, imao sam poverenje u odluku redakcije na čelu sa Dražom i verovao da postoje dobri razlozi za ovakav vid obraćanja.

Ova obraćanja su nastavljena, kao anonimna, sa savetima u vezi sa protestima, načinom organizovanja, pa i predlozima konkretnih akcija, uvek sa pozicije podržavaoca nastavka radikalnijih formi protesta u formi blokada i obustave nastave. Pri tome, ton tih obraćanja deluje, sa jedne strane strastveno, a sa druge profesorski arogantno, držeći lekcije kao na fakultetskom predavanju.

Kao otac studentkinje koja je na pragu gubitka godine, pomalo sam osećao ova obraćanja i kao vid huškanja na nastavak blokada, bez obzira na posledice, iako je već tada bilo jasno da studenti ne mogu sami. Sve bi to bilo u redu, to je jedan legitiman stav, prisutan u delu javnosti koji podržava borbu protiv vladajućeg režima, ali samo ukoliko je takvo obraćanje potpisano, ukoliko autor imenom i prezimenom stoji iza svojih reči i odgovoran je za izgovoreno.

U daljim vikend obraćanjima, međutim, dolazi do širenja tematskog okvira, usmerenog na politička, ideološka i društvena pitanja i teme koje su aktuelnost društveno-političkog života, predmet političkih i ideoloških sučeljavanja, neka od njih i decenijama. Tu se našao i rat u Ukrajini, odnos prema Rusiji, Putinu, odnos prema EU i zapadu generalno, da bismo došli do pitanja Kosova, a u današnjem obraćanju i o strašnom događaju streljanja ljudi izvedenih iz voza u Štrpcima, u kome se navodi i da je Nataša Kandić institucija, između ostalog.

Sve su to lični stavovi, sa jasne ideološke pozicije, koji su potpuno legitimni, mnogi od njih poznato kontroverzni, sa stanovišta mišljenja šire javnosti, ali smatram da je stvar elementarne etike, novinarskog kodeksa, pa i standarda koje Danas promoviše, da se ovakva obraćanja studentima, u vidu neke vrste lekcija o tako važnim društveno-političkim pitanjima, nikako ne mogu vršiti anonimno, bez imena i prezimena koji preuzimaju odgovornost za ono što je napisano.

Istakao bih i povremeno neprimeren rečnik, koji je posledica anonimne neodgovornosti. Tako se predsednik naziva nepomenikom, što je čest nadimak na društvenim mrežama, u diskusijama i postovima pojedinaca, ali mislim da je pomalo neprimereno za Danasovu kolumnu, pa još i lekciju univerzitetskog profesora studentima.

Pored toga, na kraju nije baš jasna namera cele serije obraćanja. Počevši od saveta kako dalje sa protestima, što je bila tema svih nas i razumljivo je da se o tome piše, do toga da kao da se želi izgradnja nekog studenta novog vremena, studenta 3.0, jasne ideološke i društveno-političke pozicije, sa mišljenjem identičnim poziciji anonimnog profesora po svim važnim pitanjima, daleko od teme protesta i operativne borbe protiv vladajućeg režima.

Na kraju, možda i najvažnije, ovakvi pokušaji nametanja stava po svim aktuelnim društveno-političkim pitanjima samo mogu da naštete jedinstvu studentskog protesta, koji se vešto držao izvan ovih „velikih tema“ i izvan bilo kakvog uplita opozicije ili dnevne politike i zahvaljujući tome ostao jedinstven. To je jedan od najvećih uspeha studentskog pokreta, po mom mišljenju, kada su pokazali posebnu zrelost. Naime, potpuno je jasno da studenti nisu homogena politička ili ideološka grupa jer i nisu politički subjekt.

Ovo se pokazalo, na neki način, i kroz ikonografiju protesta, i kroz neke izjave i postupke. Snaga studentskog protesta bila je upravo u tome što su zajedno i oni koji bi priznali nezavisnost Kosova, i oni koji bi se za njega borili. I oni za koje je Nataša Kandić institucija, i oni za koje je instrumentalizovana institucija od strane zapadnih centara moći, i rusofili, i rusofobi.

Da bi protest opstao, da bi bio masovan, studenti ne treba da se bave ovim pitanjima poput političkog subjekta koji se bori za političku vlast, već naprotiv, da se nađe najmanji zajednički sadržalac koji bi omogućio dalje jedinstvo i zajedničku borbu, bez obzira na razlike u ovim pitanjima. Anonimne društveno-političke lekcije, anonimnog profesora, ne pomažu, već odmažu.

Veliki anonimni pozdrav i sve najbolje, sa jedinom željom da uvek budete bolji.

Mihajlo Canić, dipl. inž. elektrotehnike
Beograd
(ime i prezime su sada poznati redakciji)

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.