foto: Dušan Milenković/ATAImages„Čudni su putevi gospodnji“, a još čudniji put političara Vuka Draškovića, koji uz nekoliko svojih kolega više od tri decenije traje i istrajava na trusnoj političkoj sceni Srbije. I to sa onima protiv koga se časni studenti bore. On, Vojislav Šešelj, Ivica Dačić, Aleksandar Vučić… oličenje su naše sveopšte propasti u poslednje tri decenije.
Ali, sa dužnom pažnjom zadržaću se ovoga puta samo na Vuku Draškoviću, nekadašnjem „kralju trgova“, predsedniku stranke SPO, kome sam i sam pripadao od 1990-1993. godine.
Vuk Drašković je devedesetih bio najveća pretnja krvavom režimu Slobodana Miloševića. I svi mi u palankama i selima koji smo bili protiv Slobe našli smo svoje prirodno utočište u stranci Vuka i Danice Drašković.
Namerno kažem Danice, jer je NJen uticaj na Vuka bio presudan, u nekim situacijama odlučujući. Vuk Drašković, kao i svi Hercegovci, veliki epičar i govornik borio se svojski tih devedesetih, bio je najveći Slobin opozicionar, i to mu je politički najveći uspeh. Lutao je od nacionalizma do anacionalizma. Od građanske opcije do tvrde huškačko-ratne opcije. Setimo se samo Srpske garde koju je SPO osnovao.
Bio je ganjan i prebijan, nad njime su pokušani atentati, ali je sve to Božijom milošću prevazišao i spasavao se. Bio je u raznim opozicionim koalicijama, DEPOS, „Zajedno“ sa Đinđićem i Vesnom Pešić, NJegova stranka je vodila Beograd posle 1997, posle silnih studentskih demonstracija.
I nije se pokazala suštinski drugačija od onih protiv kojih se borila. U njegovo vreme i portiri SPO-a dobijali su stanove. Sve do bombardovanja kada je prihvatio mesto prvog diplomate u Miloševićevoj, odnosno Marjanovićevoj vladi, što je izazvalo veliki gnev njegovih do juče saboraca iz opozicije. Tako je i pred formiranje DOS-a tražio polovinu političkog uticaja za sebe, i nije dobio ništa.
Posle 5. oktobra Vuk je teška, uvređena opozicija, ostavši bez ikakvog uticaja. Stranka mu se rapidno raspada, i On kao da jedva čeka da se pojavi NJegov „ratni“ kolega na vlasti, Aleksandar Vučić, nekadašnji ministar informisanja, pa da ostatak nekada najjače opozicione stranke maltene fuzioniše među dojučerašnje radikale, potonje naprednjake.
Ostali su Danica, raspoređena u jedan veliki nadzorni odbor uz veliku apanažu i Aleksandar Čotrić, aforističar u skupštinskom restoranu. Sledi politiku AV dosledno, do poslednjeg dinara svoje supruge u nadzornom odboru kod Rusa.
Kad je nedavno Danica ipak izvisila i Vuk se podigao, doduše na prste, sramežljivo kritikujući politiku aktuelnog predsednika, približavajući se verbalno makar stavovima opozicije kad kod studenata ne može da prođe.
Ali, niko ga ne sluša i ozbiljno ne prihvata. Iako je dao ostavku na predsedničku funkciju u SPO, nikoga nije briga, niko se skoro ne seća ni
NJega ni NJegove stranke.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
