Foto: FoNet/Milica VučkovićPre nekoliko dana je Politika objavila pismo advokata Igora Isailovića sa upečatljivim patriotskim naslovom Čuvajmo Srbiju, a ne ruševine. Za pošiljaoca pisma zgrada Generalštaba je previše oštećena da bi je trebalo čuvati, nego je valja srušiti.
Ni slova u tekstu nema da je zaštićeno zdanje vredno arhitektonsko delo čuvenog arhitekte akademika Nikole Dobrovića. Biće da sve što je u Srbiji staro, oštećeno i neodržavano treba sravniti sa zemljom. Namesto čuvanja tamo nekih straćara i prepotopskih objekata bolje je podići supermoderne oblakodere i poslovno-tržne centre. U korak sa vremenom.
Tako je to kada aktuelna politička propaganda, goli ekonomski interes nadvladaju struku i zdrav razum. Tad se lako zaboravlja i slavna prošlost i tradicija u ime napretka i svetle budućnosti. Setimo se da je tako pre nekih 60-ak godina na manastirskoj zemlji sagrađena „Rafinerija nafte Pančevo“.
Sam manastir Vojlovica iz XIV stoleća je opasan raznorodnim postrojenjima i žicom. Ako znatiželjnog posetioca i vernika to ne odbije, odbiće ga buka i miomirisi koji se šire okolinom. Sa druge strane, stara prevaziđena pančevačka industrija (Weifert – najstarija pivara na Balkanu, Industrija stakla Pančevo, Fabrika aviona Utva, štamparije i dr.) je prošla još gore: ili je potpuno zbrisana ili neumitno propada zbog nebrige.
A možda je, u stvari, gospodin Isailović, kao student prava, propustio neke lekcije iz istorije srpskog prava? Još pre više od 170 godina je slavni Jovan Sterija Popović uočio da se mnogi njegovi zemljaci nemarno odnose prema materijalnom nasleđu i da ga valja sačuvati. Kao ministar prosvete je predložio donošenje Uredbe o zaštiti starina.
Nije posle toga prestalo rušenje bedema i razvlačenje kamena i drugog građevinskog materijala, ali je barem javno uvedena norma da je to nedopustivo i kažnjivo. Da je nastavljeno po starom i da su tada razni Vučići, Isailovići, Mali i dr. dobili odrešene ruke, ne bi u Srbiji ostalo nijedno staro zdanje.
I ovako se naša zemlja ne može podičiti velikim brojem sačuvanih utvrđenja i palata a često nam u njihovoj obnovi pomažu stranci (npr. Turska za Ram, EU za Golubačku tvrđavu, Viminacium i Felix Romulianu). Pitanje je da li bi bez njih postojao u Srbiji elan da se starine zaštite i rekonstruišu. Ne zaboravimo da je punih 15 godina trajala obnova Narodnog muzeja u prestonici, u Beogradu!
Sada prestonička i republička vlast uz pomoć nekih drugih stranaca i glasnih navijača, poput advokata Isailovića, hoće da nas oslobode „ruina, krša i loma“ i podare nam velelepni hotel i štošta još. Ostaje samo da nam pisac pisma i rodoljubivih parola objasni na koji način će veličanstveni hotel, ekskluzivni apartmani i šoping molovi sačuvati Srbiju.
PS. Napisao sam ja komentar ispod narečenog pisma, ali do sada nije objavljen.
Ivan Zafirović, Pančevo
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
