Genijalna reč „ćaci“

Mislim da ovde nije reč o nekom posebnom animozitetu prema njemu ili zavisti stručnjaka, već je verovatno u pitanju obična skromnost novog lingviste – s jedne strane – i njegov verovatni stid što nije bio dovoljno pažljiv kada su se u osnovnoj školi učila slova, pa mu je nekako van interesovanja ostalo i slovo đ.

Izgleda da se dosad lepo snalazio i bez njega, a da ga je prvi put napisao posle početka bune naših đaka i studenata zbog pogibije putnika na Železničkoj stanici u Novom Sadu.

Zabrinut za budućnost mlade generacije, ovaj zasad nepoznati lingvista ostavio je na jednoj školskoj zgradi dramatičnu poruku: „Ćaci (pošto mu je slovo Đ ostalo van ličnog vidokruga) u školu!“

Reč „ćaci“ se brzinom svetlosti pronela širom Srbije i postala sinonim za neuke i nadmene koji vladaju zemljom.

Uz nju je nastao i povik: „Ko ne skače, taj je ćaci!“ , kako bi se naglasila razlika između protestanata i aminaša, a ubrzo zatim je „proglašena“ i nova „država“ usred Beograda – „Ćacilend“, pravi raj za studente u poodmaklim decenijama koji „žele da uče“ pa Srbiju nek košta šta košta.

Vojislav M. Stanojčić

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.