Može li bez ruganja penzionerima?

Povećavaćemo je i dalje, s ciljem da prosečna penzija u 2027. godini iznosi 650 evra. Sve smo ovo čuli od predsednika Vučića na dan lokalnih izbora u Negotinu, Mionici i Sečnju. Može li bolje, pomislila je, verovatno, većina, zbog koje je ta izjava i data. A ja se pitam može li gore obraćanje penzionerima. Otud ovakav naslov.

Počev od činjenice da o tome govori predsednik Republike, kome to nije u nadležnosti. Zna on to. Ali šta je ta greška u odnosu na korist od ovakve informacije iz njegovih usta. Dragim dekama i bakama. Em uvećanje od 12,2 odsto, em isplata tako uvećane penzije pre Badnjeg dana. Zašto pre Badnjeg dana? Ima li to predsednik u vidu da će mnogi penzioneri imati problem da kupe neophodno za Božić, ako penzija ne legne pre Badnjeg dana, i da će mnogi penzioneri i posle tog povećanja primiti manje od 25.000 dinara? Ima sigurno. Baš zato je informacija o isplati pre Badnjeg dana morala da izostane čak i od nadležnog PIO Fonda, a kamoli od predsednika države. Dovoljna je uvreda što će im ta isplata pre Božića dobro doći.

Kaže, znaju penzioneri da ih država nikad nije lagala. Zar nisu slagani samim tim što su protivzakonito oduzimanje dela penzije i smanjenje plata zaposlenim u javnom sektoru bile, bezmalo, jedine reformske mere, bez bitnog uticaja na poboljšanje javnih finansija. Takođe, nismo bili pred bankrotstvom, čime su opravdavane te mere.

I prećutkivanje je laž. Prećutkuje se da je sadašnja prosečna penzija 48,5 odsto prosečne plate a na startu ove vlasti bila je 62 odsto tadašnje prosečne plate, što govori o znatno sporijem rastu penzija od plata. I da je povećanje od 12,2 odsto posledica činjenice da je godišnji iznos penzija pao ispod 10 bruto domaćeg proizvoda (BDP). Samo u tom slučaju prema važećem sistemskom rešenju, penzije mogu da rastu u skladu sa rastom plata.

Sa ovim povećanjem od 12,2 odsto godišnji iznos penzija će premašiti 10 odsto BDP-a. Zato će sledeće povećanje penzija, ako se držimo važećih sistemskih rešenja, biti upola manje od ovog povećanja. U tom slučaju se penzije povećavaju za pola rasta plata i pola inflacije. Evo računice. Ako plate kao osnov za uvećanje penzija porastu za 10 odsto, što će sigurno, po običaju, biti više od rasta kase (BDP-a) iz koje se isplaćuju, a inflacija, kako obećava Narodna banka Srbije, bude tri odsto, sledeće povećanje penzija bi bilo 6,5 odsto (5 odsto po osnovu rasta plata i 1,5 odsto po osnovu inflacije).

Nastaviće se pad penzija u odnosu na plate. Zato je umesto isplate penzije pre Badnjeg dana, trebalo jednokratno povećati prosečnu penziju na bar 55 odsto prosečne plate, što bi išlo u prilog i penzionera i ukupne ekonomije. Kad već imamo, kako predsednik reče, četiri milijarde evra na računu budžeta, što je moguće samo u slučaju ozbiljnog zastoja u izvršenju planiranih budžetskih rashoda, jer su četiri milijarde evra petina godišnjeg budžeta.

Vrhunac ruganja penzionerima je obećanje, koje se ponavlja već dve godine i to od stručnih ljudi kakav je ministar finansija, da će prosečna penzija krajem 2027. godini iznositi 650 evra.

To znači da ovogodišnja decembarska penzija vredna 485 evra treba da poraste za 34 odsto da bi u decembru 2027. dostigla iznos od 650 evra. Znači, po 16 odsto godišnje u naredne dve godine. Za toliki rast plata i penzija uz najavljenu inflaciju od tri odsto, potreban nam je realni rast BDP-a od bar 12 odsto godišnje, umesto verovatnih 2,3 odsto u ovoj godini i planiranih tri odsto u 2026. godini, na čemu je zasnovan predlog budžeta za 2026. godinu.

Krajnje je vreme da penzioneri najzad kažu, aman ljudi ne rugajte nam se više, gde će vam duša.

Vojislav Guzina, ekonomista

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.