Foto FoNet/Velimir IlićNa poziv Ane Gođevac i uveravanje da nije vreme za stranačko prebrojavanje, još manje oklevanje, a ponajmanje kukavičluk, u subotu sam učestvovala u suočavanju sa stranačkim aktivnostima SNS na Vračaru.
Ideja vodilja je bila da im se dopuste da nameću utisak da se baš ništa nije dogodilo, da postoje preče od utvrđivanja odgovornosti za smrt petnaestoro ljudi i kliničku u kojoj su institucije i važnije od podrške studentima, prosvetarima, umetnicima, svim građanima koji u suprotstavljanju vide mogućnost promene.
Disciplinovana partijska vojska zaposela je svoje mesto na Opštini koja im je bila strateški važna od prvog dana i koju su spremni da brane lažnim izborima, korupcijom, dovezenim biračima. Štand tik pored Kalenić pijace koju prljaju godinama lošim idejama i razornim planovima, predviđaju za nju nadstrešnicu.
Razvili smo transparent na kome je pisalo „KORUPCIJA UBIJA“, svim prolaznicima pogledali u oči i zviždanjem propratili sve njihovo, kako prošlo, tako i sadašnje. Ona konfuzija, neverica, nesigurnost koja je zavladala kod poslušnih sledbenika bila je tako iskrena. Jedina, kao i strah, što je moguće da se probije kroz oklop veštačke samouverenosti.
Na prostoru, ne većem od dvadeset kvadrata desetine ljudi prisustvovalo je porazu naprednjačke politike. Duže od sata niko im prišao nije, kutije su ostale neraspakovane, oni snuždeni, onespokojeni za budućnost. Ličnu. Mi, sa druge strane, odlučni da nastavimo za budućnost. Zajedničku. Sirenama pozdravljeni od vozača gradskog prevoza, mahanjem ruku starih i mladih. Majke sa bebama u nosiljkama imale su u očima onu iskru radosti, u osmehu dobronamernost.
Pobeđena je bojazan. Ranije smo se klonili njih, zaobilazili ih, u neslaganju vodili razgovore u sebi. Sada na dvadeset kvadrata i barijera i oportunizam i lažni mitovi su odbačeni. Oni su to što jesu. Neki ljudi koji se stide i navlače kapuljače, čekajući da Predsednik odluči o svemu.
Mi smo međusobno različiti, iz nas izlazi mnogo toga, no, naša snaga nikog ne povređuje. Ruši okoštalo, zdravo podiže.
Vračar nije svakako jedino mesto gde su ljudi svoju volju, vreme, snagu, dar i znanje uneli u borbu. Jedno je gde smo bar simbolično, već u subotu, naprednjake ispratili. Istinom. O njima i nama. Trasirana staza do glasačke kutije, gde zaokruživanje prestaje da bude nesloboda.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
