Foto: CanvaNakon pregledanog Predloga programa za treći razred gimnazije za učenike sa posebnim sposobnostima za geografiju i istoriju u obavezi smo, kao deo stručne javnosti, da ukažemo da predlog ne odgovara usvojenim i obavezujućim opštim i specifičnim predmetnim kompetencijama.
Predložene hronološke granice ne poklapaju se sa hronološkim granicama iz važećih programa nastave i učenja istorije za gimnazije.
Autori programa nisu vodili računa o bilo kakvom prilagođavanju izvora i njihove saznajne vrednosti uzrastu učenika, niti odgovarajućem istorijskom periodu.
Hronološki okvir programa nastave i učenja obuhvata period od kraja srednjeg veka do 1878. godine, a npr. u analizi izvora su predviđeni izvori i radovi koji se odnose na period 20. veka, iz perioda Kraljevine Jugoslavije i Drugog svetskog rata.
Predlog analize dugometražnih filmova ne odgovara istorijskom periodu, budući da su navedene analize filmova koje učenici obrađuju u periodu kada ne postoje filmovi niti filmska umetnost.
Autori programa nisu vodili računa o bilo kakvom prilagođavanju izvora i njihove saznajne vrednosti uzrastu učenika, niti odgovarajućem istorijskom periodu. Izgleda da autori programa nisu znali da prilagode audio-vizuelne izvore hronološkim okvirima, odnosno da to nisu samo navedeni filmovi Kocka (Cube); Rašomon (Rashomon); Zaseda; Oklopnjača Potemkin; Kradljivci bicikala; Petrijin venac; Kaži zašto me ostavi, već vizuelni izvori koji se odnose na period samog programa udžbenika.
Iako za ove učenike nisu predviđeni posebni udžbenici, autori programa o tome nisu vodili računa, već su nastavnicima i učenicima prosto preporučili dodatnu literaturu, koja u najvećoj meri svojim obimom i sadržinom ne odgovara uzrastu učenika.
Za učenike u specijalizovanim odeljenjima vraćen je raniji, hronološki princip, koji podrazumeva isključivo „bubanje“ činjenica, a nikako povezivanje sadržaja i bilo kakvo oslanjanje na opšte i specifične predmetne kompetencije navedene u programu.
Preporučeni sadržaji su često u nesaglasnosti, pa tako učenici ne mogu na pravi način da povezuju sadržaje iz opšte i nacionalne istorije.
Jedan od primera je celina Doba revolucija 1774-1848. gde se uopšte ne navodi bilo kakvo povezivanje sa Srpskom revolucijom, koja je posebno izdvojena kao da se dogodila sama od sebe.
Balkansko poluostrvo je izopšteno kao posebna celina u sadržaju programa, kao da nema nikakve veze sa dešavanjima u ostatku Evrope.
Pored svega, izdvaja se posebna celina Srpski narod od kraja 18. veka do sedamdesetih godina 19. veka, kao da se srpski narod razvija bez bilo kakvih uticaja sa strane, sam za sebe.
Svaka revolucija je sama za sebe, Srbija je sama za sebe, Crna Gora je sama za sebe, ostatak Balkana je sam za sebe, a Evropa i ostatak sveta su sami za sebe tamo negde (sic!).
Osnovna literatura koju autori programa navode za dobar deo programa je Istorija srpskog naroda (Beograd: SKZ), koja je u dobroj meri prevaziđena novim istraživanjima, a za pojedine celine izuzetno teško savladiva i za studente na univerzitetskom nivou, a kamoli za srednjoškolce.
Za najveći deo koji se tiče istorije srpskog naroda navode se naslovi Milorada Ekmečića, Vasilija Krestića i Miloša Kovića.
Zbirka predavanja za studente Diplomatske akademije M. Kovića, Velike sile i Srbi (1496-1833), ni na koji način ne može poslužiti kao najvažnija za izučavanje odnosa velikih sila prema Srbiji i Srbima.
Tu možemo ubrojiti i knjigu D. Berića, Ustanak u Hercegovini 1852-1863, koja je teška i za same poznavaoce ovog perioda, a kamoli za srednjoškolce.
Ako su autori programa baš toliko vodili računa o učenicima i o detaljima za svaku celinu, možda da preporučimo da u tom kontekstu navedu naslove Galiba Šljiva u 12 tomova o istoriji Bosne i Hercegovine (sic)! ili građu Slavka Gavrilovića o Vojnoj granici (sic!).
Knjige M. Ekmečića, Ustanak u Bosni 1875-1878; Dugo kretanje između klanja i oranja: Istorija Srba u novom veku (1492-1992) i Stvaranje Jugoslavije 1790-1918 I, se ne mogu koristiti na srednjoškolskom nivou, budući da pojedina tumačenja zahtevaju izuzetno složene analize.
Nakon završetka preporučenih sadržaja učenik sigurno neće biti u stanju da ostvari gotovo nijedan od predmetnih ishoda. Ovako ležernim i neodgovornim pristupom autora pri izradi veoma važnog dokumenta, u najmanju ruku nipodaštava se status nastavnika istorije.
Neizbežno je istaći da je ovaj program očigledno koncipiran na nivou „predbolonjskih“ studija istorije na univerzitetskom nivou (pre 2005.), i ne samo što ne unapređuje nastavu, već je vraća nepune dve decenije unazad i to na srednjoškolskom nivou.
Na kraju, ostaje da zaključimo da su autori ovog Predloga programa NASTAVE I UČENJA ZA TREĆI RAZRED GIMNAZIJE ZA UČENIKE SA POSEBNIM SPOSOBNOSTIMA ZA GEOGRAFIJU I ISTORIJU učinili sve da se ovaj tek zaživeli program u gimnazijama zauvek ugasi.
Katedra za istoriju srpskog naroda u novom veku Odeljenja za istoriju, Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu
prof. dr Suzana Rajić, šef Katedre
prof. dr Miloš Jagodić
prof. dr Čedomir Antić
prof. dr Danko Leovac
doc. dr Uroš Šešum
asis. dr Aleksandar M. Savić
prof. dr Radoš Ljušić, redovni profesor u penziji
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
