Izbori u Zaječaru: Foto Beta/Saša ĐorđevićTimočka Krajina je politički vrlo složena i specifična teritorija sa višedecenijskim lojalnim odnosom stanovništva prema svakoj vlasti. Iako, su uglavnom sve posmatrale ovu oblast kao izvor eksploatacije sirovina i metala.
Prirodno bogata šumskim resursima, vodama a naročito rudnicima bakra i zlata, uglja, i drugim rudama, ona je još u Titovo doba služila za eksploataciju i stabilni priliv finansijskih tokova izgradnje čitave zemlje, tada Jugoslavije, nema nijedne oblasti u bivšoj zemlji koju rudnici bakra Bor i Majdanpek nisu pomagali. Ne znam da li je neko o tome vodio evidenciju, ali bi interesantno bilo. Za vreme Miloševića, i sankcija, zlatne poluge iz ovih rudnika su održavale vlast čoveka koji je u dobroj meri uveo zemlju u rat i balkansku klanicu, neviđenu na evropskom tlu krajem jednog milenijuma.
Za sve to vreme plate i stanovništvo ovoga kraja bilo je zadovoljno primanjima. Postojale su i firme kao što je „Zlatara“ Majdanpek koje su propale, a nisu trebale i „Megaplast“, „Fep“ Donji Milanovac, ali puštene su niz vodu u vreme vladavine „žutih“, kao i „Kristal“ i „Porculan“ u Zaječaru, „Poreč“ u Donjem Milanovcu, fabrika parketa, a šuma na njih pada, kao i „Krajina vino“ Negotin, a radi se o izuzetnom vinogradarskom kraju, kao i o mnogim drugim fabrikama širom Krajine… Sve poljoprivredne zadruge u međuvremenu doživljavaju totalni krah.
Narod ušuškan, navikao da ima, jer stanove i posao nije imao samo ko nije hteo, tradicionalno se vezao za vlast nebitno koju, ali za „Crvenu konjicu“ najviše. I onda, ova Bogom data Krajina doživljava svoj krah pod upravom AV, najvećeg državnog prodavca-mešetara. Prodaju sve resurse i ono što je u najavi Kinezima kao izraz dobrih međudržavnih odnosa sa NR Kinom, i njihovu pomoć u izgradnji puteva i zajmova po ko zna kakvim uslovima. Na taj način Timočka Krajina postaje tipična kineska kolonija. Kinezi ne odgovaraju nizašta. Oni maltretiraju radnike, ponekad tuku, njihovi postupci ne potpadaju pod srpsku jurisdikciju.
Narod i dalje ćuti, važna je redovna plata i poneka finansijska prinadležnost, a za neki šamar nije važno. Kao i što je zagađenje kancerogenim supstancama u stalnom porastu
To je jedan razlog vezivanja preostalog stanovništva za vlast u širem smislu, jer ekonomska migracija je velika, narod odlazi jer nije moguće egzistirati u ovakvoj klimi i u ovakvim uslovima.
Izbori koji su u ovoj godini organizovani u Negotinu i Zaječaru pokazuju veliko silovanje Krajine jer to nisu ni bili izbori već bahaćenje SNS sekte, angažovanje svih resursa u cilju krađe izbora. U Zaječaru, kojem je u ovoj konstelaciji namenjen rudarski status „Ziđina“, još nije uspelo, jača je opozicija samim tim i otpor naroda. Na sceni je prinudna uprava. U Negotinu debakl, očekivani s obzirom na opustošena sela i veliki broj gasterbajtera.
U takvim malim sredinama, jako je teško okupiti istinski broj ljudi koji se mogu suprotstaviti hajdučkim represalijama lokalnih dahija uz blagoslov svevišnjeg ćacija.
Međutim, nijedan čovek, nijedna opština ne sme biti zaboravljena. Otuda studentska akcija, koja je imala izuzetan odjek ne sme nipošto da poprimi euforiju. Iz više razloga, jedan je što se i Timočka Krajina nije smela zapostaviti u tom delu. Organizovana su potpisivanja u Boru, Zaječaru i Knjaževcu, Kladovo se naknadno organizovalo, ali nije u Negotinu, Majdanpeku, Donjem Milanovcu, Boljevcu. Zvali su me ljudi iz tih delova, deprimirani su saznanjem da su napušteni od svih, „crna rupa“, kažu.
Drugo, ne treba gajiti preterani optimizam, euforiju, gotovo je i slično. Ništa još nije gotovo, zmija se u glavu bije. Još će biti tu problema, ni studenti, ni profesori ne poznaju selo. U selima, bez obzira što su pusta, dobijaju se svi izbori.
Ona daju mogućnost za široku manipulaciju, i ne treba ih zanemarivati.
Zato od sela do sela, od kuće do kuće, do krajnje pobede i Slobode.
Svaki je čovek bitan i važan.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
