U poslednjem vikend broju, na poslednjoj stranici, čitamo da su martovske demonstracije završene potpunim neuspehom jer njihov cilj, rušenje Miloševića, nije ostvaren a izgubljene su dve glave.
Po rečima autora režim se tada umalo nije strmopizdio, pre svega zahvaljujući sopstvenoj tupoumnosti a ne oštroumnosti opozicije (koja kako vidimo ni tada nije bila oštroumna a taj usud je prati sve do današnjih dana). Režim je ipak sretno preživeo i opstao narednih deset godina.
Iz ovoga se može zaključiti, vezano za aktuelne prilike, da se rizici koji uvek postoje u ovakvim situacijama ne isplate. Istina je da se mnogi u raznim istorijskim i neistorijskim okolnostima olako igraju (prvenstveno tuđim) glavama što ima svoj tragikomični izraz u onoj čuvenoj rečenici iz Crnog Gruje: „Neki ćete da izginete a neki ćemo i da se vratimo“. Nekog štabskog oficira koji se zalagao za izvesnu akciju u kojoj će biti izgubljeno svega nekoliko ljudi, general Kutuzov je upitao da li bi bio voljan da bude jedan od njih.
Međutim, s druge strane, nedemokratska vlast nikada neće dati blagoslov za proteste, demonstracije, pobunu ili revoluciju. Ako se poštuje samo njena volja, da bi se izbegli rizici, vladaće večno. U konkretnom slučaju treba odgovoriti na pitanje da li bi bilo stotine hiljada mrtvih, obogaljenih i raseljenih u bivšoj državi da je režim pao tog Devetog marta. Besmisleno je očekivati smislen odgovor od onih koji fatalistički veruju, a takvih nije malo, da bi sve bilo isto ma ko da je bio na vlasti u Srbiji i drugim republikama.
Autor je lekar specijalista
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
