Pazarci, deca, na „dečijoj planini“

Zaravan na Divčibarama na planini Maljen (nije badava Kraljev sto) odavno, od kada su mališani počeli da idu amo na oporavak i čist vazduh, nazivaju „dečijom planinom“. Tako pročitah u knjigama koje beleže istoriju Divčibara. Pre sam došla na Divčibare prvi put nego sam naučila prva slova, i vezanost i dalje traje.

Sinoć je grupa Pazaraca, dece, prošla Divčibarama na svom putu ka Novom Sadu. Kažem, dečija je planina, pa nije čudo da je deca pohode, a to što idu u ravnicu isto ne čudi, jer su i ta deca došla među prvim gostima, boraveći u Pančevačkom odmaralištu. Povezuju neke niti ove sa drugim predelima, isto kao što se meša strujanje vazduha i klime sa početka priče.

Ova planina pamti letnjikovce i kuće rasute po zaravnima još pre Drugog svetskog rata, pamti pešačenje skijaša svih uzrasta od Kaone do Divčibara, jer je put za zimski raspust redovno nekad bio slabo prohodan (sve sa skijama na leđima i rancem), nošenje pijaće vode sa javnih česmi jer vodovoda nije bilo, sačekivanje autobusa iz Valjeva kao retkog društvenog događaja, a pamtim dok na Divčibarama nije bilo ni struje. Bio je samo luč. A opet se dolazilo, tu boravilo i uživalo. Da nije tako, zar bi ovoj planini ostali toliko decenija verni?

Vredi ponavljati staru istinu da je ova planina dečija, što i jeste uvek bila, i da je na njoj oporavak gradske čeljadi. Dobro je samo preko planine preći, osetiti planinski vazduh makar jedan dan, govorili su naši stari. U današnje vreme Divčibare se enormno grade i izgrađuju, a fabrike kiseonika, stabla, nestaju.

Pohod Pazaraca, studenata, koji pešače kao mi nekad od Kaone – ali oni mnogo, mnogo više – raduje sve one koji vole ovu planinu. Raduje, jer pokazuje da na ovu riznicu zdravlja, nadomak velikih gradova, mladi i te kako računaju.

Treba ovaj njen kiseonik da bi se živelo, raslo, radilo, radovalo. Hvala, deco, što ste nam pokazali koliko je važan udah, jer on u krajnjem znači život. Divčibarci su zato silno obradovali.

Autorka je lekarka u penziji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.