Prelazna vlada nije jedini i najbolji način: Postoje tri uspešna drugačija primera

Prosto ne stoji da je prelazna vlada jedini, ili najbolji, način prevazilaženja političkih i državnih kriza. Postoje najmanje tri skorašnja primera direktne demokratije koja su uspešno primenjena, i sva tri su uključivala formiranje ustavotvorne skupštine, a ne prelazne vlade.

1. Island, 2010.

Godine 2008. je pokrenut proces uspostavljanja ustavotvorne skupštine posle finansijske krize koja je dovela do nepoverenja u političare.

Proces je bio građanski rukovođen: članovi ustavotvorne skupštine su izabrani nasumičnim izborom od građana i nezavisnih stručnjaka, a svi političari su bili isključeni.

Javnost je učestvovala u debati o novom ustavu kroz društvene medije, otvorene debate i online platforme.

Island 2010. je primer direktne demokratije koji se uči na studijama komparativne politike.

2. Poljska 1989.

U krizi države, opozicione grupe i delovi komunističke vlasti su se saglasili da započnu proces tranzicije. Ključne uloge su igrali sindikati, i građanske grupe. Rezultat je bio konsenzus o donošenju novog ustava i održavanju korektnih izbora.

3. Venecuela 1999.

Predsednik Hugo Čavez je zaobišao postojeće političke strukture pozivom na referendum za direktno izabranu ustavotvornu skupštinu.

Ta skupština je dobila mogućnost da promeni ustav, zakone i restrukturiše sistem vlasti. Sistem je promenjen bez konflikata.

Sva tri modela direktne demokratije su nekonfliktni, ujedinjujući i omogućavaju radikalno rekonstituisanje pravosuđa, što prelazne vlade ne omogućavaju – štaviše, one perpetuiraju koruptivne strukture izvršne vlasti zbog kojih i dolazi do državnih kriza.

Autor je profesor, osnivač Instituta za praktičnu humanistiku

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.