foto wikipedia DungodungSetili smo se pre neki dan stradalnika Maljevačke jaruge, mesta u blizini centra Mionice, gde je na najmonstruozniji način skončalo nekoliko hiljada ljudi, bez suđenja i presude posle Drugog svetskog rata. Bilo je tu i đaka Valjevske gimnazije, profesora, lekara, zarobljenih četnika, svih onih koji su mogli biti ili su bili pretnja za uspostavljanje komunističke diktature.
Valjevski kraj je čitav rat bio većinski za nacionalne snage generala Mihailovića te ne treba da čudi što je iz krvlju okupane jaruge nikla gusta mlada šuma stara onoliko koliko i njihov zločin.
Do jaruge se danas dolazi traktorskim putem kroz šumu. U samoj jaruzi podignuto je krsno obeležje kao i table sa do sada poznatim imenima streljanih. Dok produbljujemo nove podele, ove stare vape iz ove i mnogobrojnih sličnih jaruga. Traže pravdu, dostojan spomen, opelo koje su im dželati Šeste zločinačke komunističke ukinuli.
Dok se kaljavim putem silazi do jaruge, kroz godine i decenije koje prolaze, oni koji su prvi okaljali i okrvavili svoje čizme i obraze, pre gotovo 81 godinu, i dalje čuvaju svoje benefite, uzurpirane kuće i vile širom Beograda, visoke državne položaje, plate i apanaže, gurajući nas iznova i iznova u nove podele. Treća generacija do sada nekažnjenih zločinaca Šeste ličke i dalje vladaju državom Srbijom.
Zato mi ravnogorci i ponavljamo da, da bi se demontirao izdajnički i zločinački režim, mora se vratiti na početak – izvor problema, početak izdaje i zločina. Maljevačka jaruga, jedan je od tih početaka.
Kada se ona i ostala stratišta srpskog naroda budu dostojno obeležila a zločinci budu nazvani zločincima, moći ćemo reći da imamo državu.
Ljuba Nenadović, Mionica
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
