Zbog previda Vlade – novac ide u Peking

… kao i prodaja većinskog vlasništva RTB Bor kineskoj kompaniji „Zijin“ možda Vladi Republike Srbije može izgledati kao veliki uspeh u rešavanju vlasničkog statusa RTB Bor i eliminacija problema vezanih za rad jednog velikog javnog preduzeća koje u svom poslovanju pravi velike gubitke, ali je u suštini velika greška.

Predaja postojećih i budućih novih rudnika bakra inostranom kapitalu za neku minimalnu rudarsku rentu, čak i ako ona bude i mnogo veća od sadašnje zakonom određene, bez sumnje će oslabiti razvoj srpskog rudarstva, pripremu mineralnih sirovina, metalurgiju, mašinstvo, kao i veliki sektor hemijske industrije.

Rudnike RTB Bor i ostale rudnike bogate bakrom, zlatom i ostalim plemenitim i retkim metalima u Opštini Bor treba proglasiti javnim dobrima od opšteg interesa države.

Ovakav previd Vlade Srbije u sagledavanju značaja RTB Bor za buduće povećanje standarda i kvaliteta života građana mogao je samo da se desi u toku nekontrolisane privatizacije tokom devedesetih godina.

Ovog puta, neadekvatna privatizacija neobnovljivih rudnih rezervi bakra, zlata, srebra, platine, paladijuma i selena na prostorima Timočke Krajine i šire u Srbiji, predstavljaće zasigurno ozbiljnu pretnju ekonomskoj, socijalnoj i političkoj nezavisnosti same države i stanovništva koje živi u njoj. Ozbiljno bi se umanjila perspektiva za stvaranje boljih i održivih ekonomskih, socijalnih i političkih uslova sadašnjim generacijama kao i onih koje dolaze da još bolje žive i da ostanu i opstanu, ne samo na prostorima Timočke Krajine, već i u celoj državi Srbiji.

Naime, procenjena vrednost rudnih resursa za koje RTB Bor ima pravo eksploatacije iznosi 50 MLRD dolara a profit od njihove eksploatacije će biti oko 10 MLRD dolara. Prodajom RTB Bor Kinezima preneta su im sva vlasnička, pa i eksploataciona prava. Novac od profita će završiti u Pekingu i Šangaju, a nama će ostati pet odsto rudne rente i sve posledice rudarenja i prerade rude, od ekoloških do društveno-socijalnih. Pametnom državnom politikom, taj profit je mogao ostati u Srbiji da potpomogne njenom razvoju. Notorna je činjenica da samo domaći kapital može doprineti razvoju jedne države, inostrani ne, pa makar on bio i iz prijateljske Kine, jer u ekonomiji nema prijateljstava, već samo interesa. Analiza i predlog rešenja privatizacije RTB Bor koji je potpisao veliki broj domaćih i inostranih stručnjaka formalno okupljenih u KIPIROO Bor, naišli su na medijsku blokadu u Boru, Timočkoj Krajini i Srbiji. NJihov projektni paket „RTB BOR PONOVO USPEŠNA RUDARSKO-METALURŠKA KOMPANIJA U DRŽAVI SRBIJI“ predat je Vladi Srbije i predsedniku Srbije u julu 2017. Kao i ostali pre toga, i oni su potpuno ignorisali ovaj predlog čija je suština: strateški partner za RTB Bor da, prodaja ne.

Vlada je prodala RTB Bor ne konsultujući domaću struku, nauku i ekonomiju u oblasti rudarstva i metalurgije. Zbog te svesne ili nesvesne marginalizacije znanja domaćeg inženjerskog i naučnoistraživačkog kadra, sigurni smo da neće doći do trajnog i održivog uspešnog razvoja privrede i nacionalne ekonomije u Srbiji.

Treba još istaći da, za razliku od Železare Smederevo koja nema ni rudu ni koksa, RTB Bor ima sve što je potrebno za uspešno poslovanje. Sa platama koje su znatno ispod onih u razvijenim zemljama koje proizvode bakar, neobjašnjivo je zašto RTB dugi niz godina nije mogao poslovati rentabilno. U prilog našem predlogu ide i to da je bakar berzanska roba čiji plasman na tržištu ne zahteva skupu prodajnu mrežu, te zbog toga strateški partner nije neophodan.

Autor je profesor Queen’s University Kingston iz Ontarija, Kanada

Autor je bivši profesor Beogradskog, Sarajevskog i Titogradskog univerziteta