Foto: Nišvil tim

Proizvode robovskog rada prisvaja robovlasnik. Bezdušan odnos robovlasnika prema robovima nagonio je robove da ponekad pruže otpor. Mogućnost otpora dovodi do uvođenja većega broja nadzornika: političara, upravnika, nadzornika i čuvara, što znatno poskupljuje sistem i to preko mogućnosti sužnjeva da ga izdržavaju. Zato nastaju krize. Ne zbog viška onih koji rade, već zbog viška onih koji gazduju, upravljaju i kontrolišu. Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima iz 1948. UN su eksplicitno zabranile ropstvo. Ustavom Republike Srbije ropstvo je, takođe, zabranjeno. Premda je danas u većini zemalja ukinuto, ropstvo traje u prekarnom radu i projektovanoj nezaposlenosti, kao ucenjivačkog kapaciteta vlasti.

Nizom zakona, usvojenih u skorijoj prošlosti, građani Niša i ovog dela Srbije su dovedeni u ponižavajući, gore opisani, položaj.

Ukazaćemo samo na par slučajeva, koliko se to može u novinama.

Zakon o javnim medijskim servisima je ustoličio samo dva javna servisa, RTS i RTV. Niška televizija je privatizovana tako što su kupci, kroz „konkursno sufinansiranje medijskih sadržaja“ dobili mnogo veća sredstva nego što je njena prodajna vrednost. Pri tome je oko 70 radnika ostalo bez posla.

Suprotno Ustavu RS i Medijskoj studiji Vlade RS, formiran je samo jedan regionalni javni servis – RTV. Da je RTV „pokrajinski javni medijski servis“ bio bi finansiran iz budžeta AP Vojvodine i posebne TV takse koja bi padala na teret građana koji žive u Vojvodini, a ovako – plaćamo svi. Čak, RTV koja je na kablu kod najvećih operatera – kod nas nije vidljiva. RTV, dalje, nema nikakvu informativnu obavezu prema građanima ovog regiona. Plaćamo robu, pod pretnjom primenom sile (uterivači dugova, alijas sudski izvršitelji), koju nam prodavac ne isporučuje.

I ako je Medijska studija predvidela i osnivanje drugih regionalnih javnih medijskih servisa, to nije poštovano. To je u suprotnosti i sa Zakonom o regionalnom razvoju.

Takođe, na osnovu Zakona o finansiranju lokalne samouprave, Beograd i Novi Sad će imati, od TV pretplate, uvećani priliv iz budžeta Republike Srbije, a Niš – ništa.

Skrećemo pažnju na sledeću Ustavnu odredbu. Čl. 94: „Republika Srbija stara se o ravnomernom i održivom regionalnom razvoju, u skladu sa zakonom“. Pitamo: u skladu sa kojim zakonom vlast provodi diskriminativnu politiku prema jugu?

Ista je situacija i sa Zakonom o privrednim komorama. Ukinuta je Regionalna privredna komora u Nišu i ostale su samo dve: Privredna komora Srbije i Privredna komora Vojvodine. Dok je postojala Regionalna privredna komora u Nišu, članarina je bila dobrovoljna. Sada je obavezna. Iz finansijskog izveštaja jednog javnog preduzeća u Nišu vidimo da ono plaća članarinu od 270.000 dinara na godišnjem nivou! Opet se sredstva izvlače iz ovog regiona i prebacuju u Beograd i Novi Sad. I naravno opet je na delu, na osnovu Zakona o finansiranju lokalne samouprave, institucionalizovano siromašenje građana Niša i ovog dela Srbije.

Dalje. EPS „Jugoistok“ u Nišu je ukinut. Imamo EPS Srbije u Beogradu i EPS distribucija u Novom Sadu, sa priložena 32 miliona za njeno otvaranje – prema rečima predsednika Vlade. Da li šef Vlade vodi jednaku politiku razvoja na celom području Srbije? Sumnjamo. I opet, na ovo devastirano područje pada, kao elementarna nepogoda, Zakon o finansiranju lokalne samouprave. I ova beda pada na naše područje koje su devastirali partijski aparatčici iz svih partija koje su ovde vladale.

Pa, još dalje. Dok se cela Srbija snabdeva gasom za centralno grejanje iz Srbijagasa mi u Nišu smo osuđeni da plaćamo „usluge“ Jugorosgasa. I cena je veća i rokovi plaćanja znatno kraći i svakog meseca u toku cele godine, koliko znamo, moramo platiti deset miliona na ime „prava pristupa“ njihovom gasovodu. I leti – i zimi. Kako je došlo do toga da Niš, i po ovom osnovu, ima „specijalni“ status u Srbiji? Čak je bivši zamenik gradonačelnika javno obećao Nišlijama da će otići u Jugorosgas da „reši“ ovaj problem. Čuli smo da je, umesto na službeni put, otišao u penziju.

Kada treba uzeti, mi smo na raspolaganju. Kada su u pitanju davanja, Niša i jugoistočne Srbije nema na mapi – Srbija se drastično smanjuje. Za naše političare još uvek je na snazi granica između Austrougarske i Otomanske imperije: Dunav – Sava – Beograd. Sve što je na jugu nije Srbija, osim kada treba da se uzme poreska globa i da se omladina otprema u rat. „U Beograd i Novi Sad je od 2000. godine do danas otišlo skoro tri četvrtine ukupnih stranih investicija vrednih 23,7 milijardi evra, dok je devastiranim gradovima i opštinama, čiji je stepen razvijenosti ispod 50 odsto (ne)velikog republičkog proseka, pripalo samo 0,43 odsto“. (Danas, Sever na jug, 03. 08. 2016).

Sve je to dovelo do toga da Novi Sad, približno iste veličine kao Niš, ima više nego dva puta veći budžet od Niša (16 : 7,5 milijardi dinara). A broj zaposlenih i prosek primanja nisu uporedivi. Ne smeta nama što su Beograd i Novi Sad predmet veće pažnje vlasti, nego što vlast pred nama zatvara oči.

Tražimo da odmah preduzmete mere za ravnopravnu raspodelu raspoloživog društvenog bogatstva. Za početak očekujemo da preduzmete mere za izmenu Zakona o javnim medijskim servisima. Ako ravnopravnost građana bude vaša vodilja, Niš će, kao Novi Sad, po tom osnovu, imati prihod od skoro 2 milijarde dinara i 1.269 zaposlenih (50% visokoobrazovanih). To je za ovaj grad slamka spasa. Takođe, očekujemo i izmenu Zakona o privrednim komorama.

Prinuđeni smo da pišemo ovo pismo, jer aktuelna, odozgo instalisana, vladajuća niška politička garnitura, uostalom kao ni prethodne, neće ovo pitanje pokretati ni pred Vladom, ni pred Skupštinom, ni pred drugim republičkim institucijama. To neće činiti iz svojih karijerističkih i komformističkih interesa. A ni zato jer je stručno i politički nekompetentna.

Udruženje predsednika skupština stanara (UPSS), Niš