Pucanje u dve mete

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Kada bilo koja vera se mešala u državne poslove uvek te države su lošije prošle .Formalno pravno vere su odvojene od države odnosno države se proglašavaju se sa najvećim pravnim aktom Ustavom kao sekularne a u praksi se udvaraju i omugućavajui da vere ima ju uticaja i to ne zato što su politčari veliki vernici nego to rade za glasove brača da bi osvojili vlast i da valdaju državom ili još jednostavnije istim tim biraćima koji su ih glasali za njih.

2. Ja jesam vernik ali ne vidim nijednu lošu reč ili antihrišćansku poruku u tekstu Vuka Draškovića. Naprotiv. Kao i uvek Vuk razbija dogmu što jeste uloga intelektualaca. Reakcije nekih crkvenih velikodostojnika samo potvrđuju koliko je u pravu i kao političar i kao državnik i kao suštinski vernik. Sekularizacija kao princip unapređenja i religioznosti i državne ideje nam je nužno potrebna.

3. „Crkva traje bez obzira na posledice njenih odluka“ – ovo zvuči kao da autor Profesor Univerziteta negira mogućnost opstajanja nečega/nekoga čak i kad uporno donosi pogrešne odluke.
   Samo zamenite reč „Crkva“ sa „UDBA“, i ta tvrdnja i dalje ostaje potpuno tačna. „Pogrešne“ ili „štetne“ odluke su naravno relativne. Za nekoga su štetne, za nekog drugog možda ne.

   Kad Crkva ili UDBA donesu neku odluku, poguraju stvari u nekom pravcu – one to rade zbog nečije koristi, a na nečiju štetu. Pojedinac ili grupa koja je donela odluku će, siguran sam, profitirati od te odluke, a država, institucije, narod – kako sopstveni, tako i „komšijski“ – sasvim moguće pretrpeti štetu.

   Crkva/UDBA i dalje ostaju čitave – ili možda i ne, ali pojedinci ili grupe, donosioci odluka u njima svakako da.

   Inače, ovo pišem jer autor Profesor Univerziteta je ovo napisao, čini mi se, samo da „odbrani“ Crkvu i UDBU, za koje smatram da ih autor Drašković sa pravom i dobrim argumentima napada.

   Naravno, ne treba ni zanemariti to što autor Drašković „napada“ i u medije izlazi samo kao dobro istrenirani borbeni pas – na komandu poslodavca. Kad poslodavac ćuti, ćuti i naš autor Drašković. Ali zato mu rodbina radi, sve u šesnaest, po državnim odborima.

4. Pri izlasku iz komunizma u gradjansko društvo moramo se boriti protiv onih koji koče to društvo, tu nema ništa čudno. Čudno je da crkva nikad nije zatražila istinu iz arhive države koja je jahala popove i stavljala im zvona oko vrata. Jel sa arhivom i Titovim tajnim službama da idemo u nebesku Srbiju. Nama treba otvaranje arhive jer mi ne znamo mrežu saradnika DB Slobodana a Bog zna