Rasističke pridike o „nakotu“ Lazara i Obilića

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Poštovani g-dine Petroviću,

   nisam mogla da utvrdim ko uređuje rubriku Dijalog, pa pismo silom okolnosti šaljem Vama. Jasno je da je inspirisano odgovorom mladog čoveka Časlava D. Koprivice na tekst jednako mladog čoveka Stefana Milosavljevića, u Danas-u od 28. juna, jer imam reakciju na Koprivičin današnji tekst.

   Sigurna sam da Stefan Milosavljević može (možda i hoće) da odgovori Časlavu Koprivici, pa želim povodom njihovog mogućeg dijaloga da napišem samo nekoliko jednostavnih stvari:
   1. Anonimni, ni po čemu poznati ljudi – dakle, enormna većina čovečanstva – svejedno mogu, a često i imaju mišljenje o stvarima i životu koji ih okružuje. Moguće da je Časlav Koprivica odjednom pomislio da se njegovo mišljenje ozbiljno uvažava tek kad je postao univerzitetski profesor; moguće da veliki broj ljudi bez titule („anonimusi“) ozbiljno razmatra svet bez osećaja „hendikepiranosti“ što nisu univerzitetski predavači. Usuđujem se da u tom smislu kvalifikaciju kojom obične, nepoznate ljude prof. Koprivica časti razumem kao izraz njegovog snobizma.
   2. Meni se veoma dopala informacija da je Stefan Milosavljević povezan sa hrabrim damama i gospodom iz građanske inicijative „Žene u crnom“. Ako ikada ova nesrećna Srbija izađe iz užasa provincijalizma i držanja (mnogih) glava u pesku u vezi sa istorijom i prošlošću, ubeđena sam da će ŽUC biti itekako zaslužne.
   3. Zahvaljujući uvređenosti prof. Koprivice, veoma pažljivo sam tri puta pročitala „uvredljivi“ tekst , ali u njemu nisam pronašla baš ništa što bi smetalo lepo vaspitanom uhu i oku; samo hrabrost – i autorovu i Danas-ovu – da kaže i objavi kako razmišljaju neki – daleko bilo – budući očevi nacije.

   Srdačno, Anonimna.

   1. Istinu govorite gospođo Mitić-Nedeljković.
      Uz to, izuzetno pismeno i dobro argumentovano. Svaka Vam čast!

   2. Anonimna gospođa Mitić-Nedeljković objasnila kako se uljudno polemiše.

2. Potaknut ovom reakcijom pročitah tekst koji mi je inače promakao. Divan, tačan, argumentovan, ozbiljan i odgovoran osvrt na jadno stanje intelektualne akademske svesti na Fakultetu političkin nauka. A da sve bude i potvrđeno ova jadna reakcija profesora sa ovog fakulteta. Kakva slika intelektualne akademske strčnosti i svesti. Ogledalo uvek pokaže lik onog koji se ogleda. Bravo mladiću iz nevladine organizacije ŽUC.

   1. Poštovani Čitalac ipak preteruje. Nisu svi na Fakultetu političkih nauka ultra nacionalisti, kao profesor Časlav Koprivica. Ne treba na osnovu njega i njemu sličnih suditi o svima.

3. Stefan Milosavljević je u svom tekstu analizirao neka izlaganja sa javnog skupa koji je održan na Fakultetu političkih nauka. Analizirao je i stavove koje je Časlav Koprivica javno izneo. Zašto se onda uvaženi profesor Koprivica iščuđava i zgražava nad činjenicom da Stefan Milosavljević komentarisao i njegove stavove? Šta Koprivici insiunira kada kaže da se autor iz njemu nepoznatih razloga i pobuda bavio i njime? Da nije možda zabranjeno komentarisati javno iznesene stavove uvaženog profesora?

   1. Stvar je u tome što Časlav Koprivica shvata da je sramota biti u istom košu sa nedotupavnim klerikalizmom koji zastupa Zoran Kinđić. Zato kaže da se mladi čovek iz NVO Žene u Crnom iz nepoznatih razloga i pobuda bavio i njime. U prevodu: Neka se bavi Kinđićem koliko good hoće, Kinđić se i tako nalupetao na konferenciji koja je tema članka, ali ne treba da analizira i njegovo visočanstvo, profesora Koprivicu. Njegov fašizam je dubok, a Kinđićev klerikalizam glup? Ali, ispada da i Koprivica i Kinđić o kosovsom pitanju imaju iste stavove. Sa različitim motivima i obrazloženjima, ali iste. Kada zajedno nastupaju takvi se nazivaju klerofašistima.