Foto: Medija CentarNe znam da li dotična inače posećuje događaje u institucijama kulture i ulazi na otvor u zidu poznatiji kao vrata u pratnji ljudi u uniformama noseći zastave i transparente. Baš tako je došla u četvrtak, 11. jula. Ne znam ni da li se pre odlaska na primer u pozorište prethodno skupi sa 30 ljudi na istom mestu pa krene negde zajedno sa njima.
Ne znam ni da li su ljudi koji su tvrdili da je Kolarac njihov jer su oni narod u isti ikada ušli pošto im je trebalo neko vreme da se snađu u zgradi i nađu rupu u zidu zvanu vrata. Takođe, ne znam ni da li Jovana Stojković uvek na događaje dolazi pola sata kasnije od početka.
Izgleda da vakcinisane primerke ljudske vrste kojima je bila okružena baba nije naučila da se ljudima ne obraćaju sa „ustaška kurvo“ da im ne govore da su „matore kurvetine“ i da ne prete nekome da ga majka neće prepoznati kad ga oni nađu. Jovanu Stojković baba nije naučila kako se sa takvima postupa. Baba izgleda takozvanu (nadamo se ne zadugo) doktorku i njene sapatnike nije naučila i da ne veličaju ratne zločince. Poštene babe nauče decu da se ne dive koljačima i ubicama.
Inače, Jovana Stojković nam je otkrila da je skandiranje ratnom zločincu Ratku Mladiću nekakva nacionalna pesma. Rekao bih da je baba nije naučila da se na predstavama ne skandira kao na utakmici.
Prisutni su vrlo dobri znali politička opredeljenja grupe ljudi koja je upala u salu. Policija je znala imena ljudi koji dolaze, a neka od lica su više nego poznata. Zato se niko od nas nije ni libio da ta politička opredeljenja jasno imenuje. Kad smo kod njihove „posete“, vredi pomenuti i da je jako teško da „oni živi“ ustanu, jer nikada nisu ni seli. Zašto? Pa zato što nisu došli da sednu.
Njena udbaška organizacija osnovana je da bi ona imala političko pokriće za svoje kršenje zakona i ugrožavanje bezbednosti ljudi i izigravala političku žrtvu. Briga o žrtvama je tolika da u programu koji pominje nema ni jedne jedine reči o žrtvama. Nema ni rešenja za položaj civilnih žrtava rata i njihovih porodica u Srbiji. Tim pitanjem se na primer bave one organizacije koje bi takozvana doktorka nazvala izdajničkim. Da ima iole poštovanja za srpske žrtve ne bi u dva teksta na sajtu navodila različit broj žrtava u istom gradu time ih omalovažavajući i koristeći kao puki instrument u opravdanju svojih izopačenih političkih viđenja.
Kaže, došla je da brani srpske žrtve. Ne znam od koga ih je branila, pošto ih niko napadao nije, niti ih je negirao, niti je prema njima imao manjak poštovanja. Nije se zapitala da li je u sali bilo ljudi koji su žrtve ratnih zločina. Nije se zapitala da li u sali ima ljudi čiji članovi porodica su nestali ili ubijeni.
Toliko o brizi. O srpskim žrtvama ona brine toliko da joj ne smeta ona mušema ispred Skupštine koja se tu i tamo valja po blatu, koja se po narudžbini skida i postavlja. Lica srpskih žrtava na toj mušemi se valjaju po blatu, zgužvana na travi, okačena o kantu za đubre. To srpske žrtve vređa daleko više od bilo koje predstave o Srebrenici.
Uvek su ovakve grupe Srbe i Srbiju branili na pogrešnom mestu. Gde ste bili kada sam u Vukovaru na trgu držao transparent sa ćiriličnim natpisom? Gde? Sedeli ste kod kuće, ipak je to lakše. Zato ćutite. Hrabri ste samo kada znate da ste zaštićeni i kada ste na sigurnom terenu. Kad je frka, tada tetki nosite lek.
Dokle god ima nas koji na to ne pristajemo, skandiranje ratnim zločincima neće biti nacionalna pesma, nego nacionalna sramota. Baš kao što su ratni zločini sramota. Nas su valjda babe to naučile na vreme. Zato, bolje im je da svi zajedno sednu, da im ne pozli, jer mi nećemo ni da stanemo ni da se povučemo.
Mene u tome neće sprečiti nikakva kukavička brigada sakrivenih „junaka“ koji već danima prete po internetu. Slobodno im to prenesite. Pošto je Jovana Stojković terapeutkinja, korisnije bi za ovo društvo bilo da se pozabavi njima, njihovim identitetskim problemima, kompleksima ili potrebama za nošenjem uniforme. Svima bi nam bilo bolje.
Autor podkasta Dva i po muškarca
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Povezani tekstovi:
RSE: Sankcije SAD Rusiji u oštroj eskalaciji sukoba
Jovan Bajford u Intervjuu petkom: Zašto u krizama mnogi veruju u teorije zavere
Odakle se ovaj stvori, biće neka nova NVO.
E moj gargamele, pa ne moze to tako. Nismo svi mi bez casti I samopostovanja, pa da metanisemo pred sandzamom Vucicem. Nismo svi na prodaju pa da klikcemo petparackom limenom diktatoru. Nismo svi mi polupismeni doktoranti kojima je sopstvena guzica vaznija od istine I pravde. Mozes samo da zavidis ovom mladom momku, nije on kriv sto ste ti I tvoji truli iznutra. Na njemu je buducnost, a na vama sramna proslost. A I osecaj za sram vam Bog nije dao. Bas ste jadni I cemerni.
Na stranu lično vređanje, a šta nije tačno u ovom tekstu o doktorki vakcini?
Jos jedan u nizu demagoga koji zive na nasoj grbaci. Kada vec ima potrebu da govori, da cujemo sta ima da kaze o genocidu nas nasim narodom u Kravici,Bratuncu,Srebrenici.
Bravo Luka, sve ste u pravu. Takvi su bili mnogi i za vrijeme rata u Bosni. Gurali djecu da ginu, a oni pili viski i pusili tompuse. I bogatili se. Dragi Luka za takve kao sto je Jovana ne treba trositi papir i vrijeme.
Ne treba ba tebe trositi papir ni vrijeme. Kao ni onima kojima Vučić cuva dupe pa zbore po njegovoj svirci. Globalisticki papucari! Sramite se. I ostavite postavanu doktorku na miru. Hvala lepoooo
Zna terapeutkinja odlicno da li su vakcine korisne ili ne i da li je nekome terapija potrebna ili ne. Radi se o tome da li joj se vise isplati da pacijente leci ili da podrzi njihovo stanje.
*Autor podkasta „Dva i po analitičara“
Искуство, а и кућно васпитање ме уче да када погледам човека и видим како изгледа и како је обучен, могу да схватим донекле о каквој особи се ради. Када приде прочитам/чујем мисли онда је слика свеобухватна, а овакви ликови попут Луке Божовића не вуку на добро. Лако је на крилима глобализма пљувати по свему што носи предзнак национално, традиционално, културно, ви макар имате дебелу залеђину.
Neka od tradicionalnih karakteristika su korupcija, Javasluk, osljarenje, jajarenje. I nisu nam mnogo srece donele. Luka Bozovic je buducnost.
Еј, њему, Marku J., искуство и кућно васпитање, плус поглед на инкриминисаног Луку, говоре о томе какав је наречени Лука Божовић, а вероватно га у животу није видео, осим на слици, а камоли попричао с њим. Ал’, лупетање у коментарима је бесплатно, ко што и коње убијају, зар не?
Психопатологија воли сама себи да тепа да је „политичко опредељење“. Јер ставити се на страну нато окупатора и његових изговора за агресију и војну експанзију и још то славити равно је тешкој психопатији.
Bravo Luka!
Ko je ovaj izrod?