Brže, jače, skuplje 1

Sve više novih saobraćajnica najavljuju iz Vlade Srbije.

O sve više puteva govori predsednik Srbije.

Sve manje tendera raspisuje se za projekte.

Sve više slobodnih pogodbi sa strancima oko budućih radova.

Sve skuplji kilometri u izgradnji.

Sve manje domaćih firmi i radnika na poslovima koje plaćaju građani ove zemlje.

To je bilans unazad nekoliko godina sa velikog gradilišta Srbija.

Najskuplja deonica auto-puta koja se gradila poslednjih godina bila je kroz Grdeličku klisuru – 13,3 miliona evra po kilometru.

Razumljivo, u 26,3 kilometra kroz stenovitu podlogu smestila su se dva tunela i 36 mostova, a i radovi su u više navrata, zbog urušavanja već izgrađenog, ponavljani.

Sve ostalo trebalo je da bude mnogo, mnogo jeftinije.

A nije.

Vreme od pre desetak godina, kada su domaće firme gradile oko 100 kilometra druge trake auto-puta od Novog Sada do Subotice, po ceni od milion evra, što bi za ceo profil iznosilo oko dva miliona po kilometru – davno je za nama.

Svako sledeće gradilište, posebno ako su angažovane strane firme, a isključivo je o njima reč, skuplje je.

Naivno smo verovali da je presedan po ceni bio prošlogodišnji astronomski iznos od 70,5 miliona evra za izgradnju 7,9 kilometara auto-puta kroz ravnicu, od Novog Beograda do Surčina, ili oko devet miliona evra po kilometru.

Ugovor su sklopili Vlada i Putevi Srbije sa kineskom Čajna komunikejšns konstrakšn kompani.

Kako su nam tada objasnili u Putevima Srbije, visoka cena je zbog biciklističkih i pešačkih staza koje su projektovane uz trasu auto-puta, pa je on nešto šireg profila od uobičajnog.

Koliko to šire diže cenu sa ranija dva miliona po lakom terenu na devet, nije objašnjeno.

Verovatno je da nam ni poslednji ugovor o izgradnji Fruškogorskog koridora neće biti rastumačen tako da shvatimo njegovu opravdanost.

Čak i za naše prilike, vlast je prevazišla samu sebe, pa je opet sa istom kineskom kompanijom, u postupku slobodne pogodbe, sačinjen sporazum o izgradnji 47,7 kilometara brze saobraćajnice, sa jednim mostom preko Dunava i tunelom kroz Frušku goru, po ceni od 606 miliona evra.

U proseku, 12,7 miliona po kilometru puta čija je cena pre šest godina, kada je planiran, bila procenjena na 150 miliona ili oko tri miliona evra po kilometru.

Istina je da tada u projekat nije ulaziuo most, ali stručnjaci tvrde da njegova cena ne bi smela da pređe 50 miliona, jer je toliko koštao i onaj kod Beške, sagrađen na sličnom terenu.

Kako se cena gradnje toliko puta uvećala, čak i kada radove izvode naša braća Kinezi, nije jasno.

Biće da je „kvaka“ u „slobodnoj pogodbi“ dok se institut tendera izgleda nepovratno izgubio.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari