Brže, jače, skuplje 1

Sve više novih saobraćajnica najavljuju iz Vlade Srbije.

O sve više puteva govori predsednik Srbije.

Sve manje tendera raspisuje se za projekte.

Sve više slobodnih pogodbi sa strancima oko budućih radova.

Sve skuplji kilometri u izgradnji.

Sve manje domaćih firmi i radnika na poslovima koje plaćaju građani ove zemlje.

To je bilans unazad nekoliko godina sa velikog gradilišta Srbija.

Najskuplja deonica auto-puta koja se gradila poslednjih godina bila je kroz Grdeličku klisuru – 13,3 miliona evra po kilometru.

Razumljivo, u 26,3 kilometra kroz stenovitu podlogu smestila su se dva tunela i 36 mostova, a i radovi su u više navrata, zbog urušavanja već izgrađenog, ponavljani.

Sve ostalo trebalo je da bude mnogo, mnogo jeftinije.

A nije.

Vreme od pre desetak godina, kada su domaće firme gradile oko 100 kilometra druge trake auto-puta od Novog Sada do Subotice, po ceni od milion evra, što bi za ceo profil iznosilo oko dva miliona po kilometru – davno je za nama.

Svako sledeće gradilište, posebno ako su angažovane strane firme, a isključivo je o njima reč, skuplje je.

Naivno smo verovali da je presedan po ceni bio prošlogodišnji astronomski iznos od 70,5 miliona evra za izgradnju 7,9 kilometara auto-puta kroz ravnicu, od Novog Beograda do Surčina, ili oko devet miliona evra po kilometru.

Ugovor su sklopili Vlada i Putevi Srbije sa kineskom Čajna komunikejšns konstrakšn kompani.

Kako su nam tada objasnili u Putevima Srbije, visoka cena je zbog biciklističkih i pešačkih staza koje su projektovane uz trasu auto-puta, pa je on nešto šireg profila od uobičajnog.

Koliko to šire diže cenu sa ranija dva miliona po lakom terenu na devet, nije objašnjeno.

Verovatno je da nam ni poslednji ugovor o izgradnji Fruškogorskog koridora neće biti rastumačen tako da shvatimo njegovu opravdanost.

Čak i za naše prilike, vlast je prevazišla samu sebe, pa je opet sa istom kineskom kompanijom, u postupku slobodne pogodbe, sačinjen sporazum o izgradnji 47,7 kilometara brze saobraćajnice, sa jednim mostom preko Dunava i tunelom kroz Frušku goru, po ceni od 606 miliona evra.

U proseku, 12,7 miliona po kilometru puta čija je cena pre šest godina, kada je planiran, bila procenjena na 150 miliona ili oko tri miliona evra po kilometru.

Istina je da tada u projekat nije ulaziuo most, ali stručnjaci tvrde da njegova cena ne bi smela da pređe 50 miliona, jer je toliko koštao i onaj kod Beške, sagrađen na sličnom terenu.

Kako se cena gradnje toliko puta uvećala, čak i kada radove izvode naša braća Kinezi, nije jasno.

Biće da je „kvaka“ u „slobodnoj pogodbi“ dok se institut tendera izgleda nepovratno izgubio.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

18 reagovanja na “Brže, jače, skuplje”

  1. Ume4sto „brze, jace, skuplje“ trbali ste da napisete : “ Sporije, Nikakvo, Skuplje „, sto bi se uklopilo u dragu nam skracenicu.

  2. E zato ste vi obicni izdajnici koje niko i ne cita.
    Umesto da lepo pohvalite nikada vise puteva u Srbiji.

    • Ne vidiš da je cena jednog km kroz ravnicu u Srbiji višestruko veća nego u uređenim državama kroz planine? Zar botovska dnevnica vredi žmurenja pred ovom svakodnevnom drskom pljačkom?

    • Očigledno ti čitaš. Ti znaš najbolje da li je to iz radoznalosti, ili po službenoj botovskoj dužnosti.
      A što se pohvala tiče: da li bi ti „lepo pohvalio“ kad bi neko okrečio stepenište u tvojoj zgradi, a onda ti to naplatio 10 puta više nego što je to stvarno koštalo?
      U stvari, sigurno bi pohvalio, ali samo kad bi moleri pokazali članske karte SNS-a i papir na kojem piše da su došli da moluju po naređenju iz SNS-a. E, tu bi se načisto raspilavio od pohvala i naravno, platio sve što traže jer ko si ti da posumnjaš u ispravnost politike Partije, po pitanju molovanja ili drugog?!!!

    • @ Petar – nikada vise fuš uradjenih puteva isto tako, to si zaboravio da pomeneš.

  3. Ne treba biti veliki »stručnjak« za saobraćaj i ekonomiju pa konstatovati »šta zida cene u izgradnji srpskih saobraćajnica«, jer se cene »zidaju« pošto se poslovi izgradnje saobraćajnica daju neposrednom pogodbom inostranim izvođačima i to skoro uvek izvođačima iz zemlje koja je Srbiji dala kredit za izgradnju dotične saobraćajnice. I kako će se izgradnja brze saobraćajnice od Novog Sada do Rume većim delom finansirati kreditom kineske Exim (Export-Import) Bank nadležni u Srbiji su neposrednom pogodbom izgradnju poverili kineskoj kompaniji China Road and Bridge Corporation – CRBC. Ista kineska kompanija, CRBC je izgradila most Zemun-Borča za koji je kineska Exim Bank dala kredit Srbiji, dok sada CRBC trenutno gradi »Pelješki most« u Hrvatskoj čiju izgradnju u opsegu 85% vrednosti finansira Evropska unija nepovratnim sredstvima. I dok je izgradnju mosta Zemun-Borča kineska kompanija CRBC dobila neposrednom pogodbom za izgradnju »Pelješkog mosta« morala je »malo da se potrudi«, jer je imala i dva konkurenta. Naime, austrijski Strabag je dao ponudu od 350 mil. evra, italijansko-turski konzorcij Astaldi&CT Ictas od 335 mil. evra, a CRBC samo 279 mil. evra, dakle 71 mil. evra manje od Strabag-a i 56 mil. evra manje od Astaldi&CT Ictas. Zato je više nego očigledno da je razlog »zidanja« cena izgradnje saobraćajnica u Srbiji to, da se poslovi izgradnje dodeljuju direktnim pogodbama.

    • Pa tako se i „ulazi u posao“ daš „najpovoljniju ponudu“ a onda aneksima ugovora opljačkaš više nego što je nudio najskuplji ponuđač.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.