O sve više puteva govori predsednik Srbije.
Sve manje tendera raspisuje se za projekte.
Sve više slobodnih pogodbi sa strancima oko budućih radova.
Sve skuplji kilometri u izgradnji.
Sve manje domaćih firmi i radnika na poslovima koje plaćaju građani ove zemlje.
To je bilans unazad nekoliko godina sa velikog gradilišta Srbija.
Najskuplja deonica auto-puta koja se gradila poslednjih godina bila je kroz Grdeličku klisuru – 13,3 miliona evra po kilometru.
Razumljivo, u 26,3 kilometra kroz stenovitu podlogu smestila su se dva tunela i 36 mostova, a i radovi su u više navrata, zbog urušavanja već izgrađenog, ponavljani.
Sve ostalo trebalo je da bude mnogo, mnogo jeftinije.
A nije.
Vreme od pre desetak godina, kada su domaće firme gradile oko 100 kilometra druge trake auto-puta od Novog Sada do Subotice, po ceni od milion evra, što bi za ceo profil iznosilo oko dva miliona po kilometru – davno je za nama.
Svako sledeće gradilište, posebno ako su angažovane strane firme, a isključivo je o njima reč, skuplje je.
Naivno smo verovali da je presedan po ceni bio prošlogodišnji astronomski iznos od 70,5 miliona evra za izgradnju 7,9 kilometara auto-puta kroz ravnicu, od Novog Beograda do Surčina, ili oko devet miliona evra po kilometru.
Ugovor su sklopili Vlada i Putevi Srbije sa kineskom Čajna komunikejšns konstrakšn kompani.
Kako su nam tada objasnili u Putevima Srbije, visoka cena je zbog biciklističkih i pešačkih staza koje su projektovane uz trasu auto-puta, pa je on nešto šireg profila od uobičajnog.
Koliko to šire diže cenu sa ranija dva miliona po lakom terenu na devet, nije objašnjeno.
Verovatno je da nam ni poslednji ugovor o izgradnji Fruškogorskog koridora neće biti rastumačen tako da shvatimo njegovu opravdanost.
Čak i za naše prilike, vlast je prevazišla samu sebe, pa je opet sa istom kineskom kompanijom, u postupku slobodne pogodbe, sačinjen sporazum o izgradnji 47,7 kilometara brze saobraćajnice, sa jednim mostom preko Dunava i tunelom kroz Frušku goru, po ceni od 606 miliona evra.
U proseku, 12,7 miliona po kilometru puta čija je cena pre šest godina, kada je planiran, bila procenjena na 150 miliona ili oko tri miliona evra po kilometru.
Istina je da tada u projekat nije ulaziuo most, ali stručnjaci tvrde da njegova cena ne bi smela da pređe 50 miliona, jer je toliko koštao i onaj kod Beške, sagrađen na sličnom terenu.
Kako se cena gradnje toliko puta uvećala, čak i kada radove izvode naša braća Kinezi, nije jasno.
Biće da je „kvaka“ u „slobodnoj pogodbi“ dok se institut tendera izgleda nepovratno izgubio.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Povezani tekstovi:
Majkl Džordan, košarka i kolekcionari: Patike koje vrede kao dijamanti
Ume4sto „brze, jace, skuplje“ trbali ste da napisete : “ Sporije, Nikakvo, Skuplje „, sto bi se uklopilo u dragu nam skracenicu.
E zato ste vi obicni izdajnici koje niko i ne cita.
Umesto da lepo pohvalite nikada vise puteva u Srbiji.
Ne vidiš da je cena jednog km kroz ravnicu u Srbiji višestruko veća nego u uređenim državama kroz planine? Zar botovska dnevnica vredi žmurenja pred ovom svakodnevnom drskom pljačkom?
A gde si ti ucio citanje? N’umes da rastumacis „sta je pisac (@Petar) hteo da kaze“?
Sarkazam,ironija ili sta vec
Očigledno ti čitaš. Ti znaš najbolje da li je to iz radoznalosti, ili po službenoj botovskoj dužnosti.
A što se pohvala tiče: da li bi ti „lepo pohvalio“ kad bi neko okrečio stepenište u tvojoj zgradi, a onda ti to naplatio 10 puta više nego što je to stvarno koštalo?
U stvari, sigurno bi pohvalio, ali samo kad bi moleri pokazali članske karte SNS-a i papir na kojem piše da su došli da moluju po naređenju iz SNS-a. E, tu bi se načisto raspilavio od pohvala i naravno, platio sve što traže jer ko si ti da posumnjaš u ispravnost politike Partije, po pitanju molovanja ili drugog?!!!
@ Petar – nikada vise fuš uradjenih puteva isto tako, to si zaboravio da pomeneš.
Ne treba biti veliki »stručnjak« za saobraćaj i ekonomiju pa konstatovati »šta zida cene u izgradnji srpskih saobraćajnica«, jer se cene »zidaju« pošto se poslovi izgradnje saobraćajnica daju neposrednom pogodbom inostranim izvođačima i to skoro uvek izvođačima iz zemlje koja je Srbiji dala kredit za izgradnju dotične saobraćajnice. I kako će se izgradnja brze saobraćajnice od Novog Sada do Rume većim delom finansirati kreditom kineske Exim (Export-Import) Bank nadležni u Srbiji su neposrednom pogodbom izgradnju poverili kineskoj kompaniji China Road and Bridge Corporation – CRBC. Ista kineska kompanija, CRBC je izgradila most Zemun-Borča za koji je kineska Exim Bank dala kredit Srbiji, dok sada CRBC trenutno gradi »Pelješki most« u Hrvatskoj čiju izgradnju u opsegu 85% vrednosti finansira Evropska unija nepovratnim sredstvima. I dok je izgradnju mosta Zemun-Borča kineska kompanija CRBC dobila neposrednom pogodbom za izgradnju »Pelješkog mosta« morala je »malo da se potrudi«, jer je imala i dva konkurenta. Naime, austrijski Strabag je dao ponudu od 350 mil. evra, italijansko-turski konzorcij Astaldi&CT Ictas od 335 mil. evra, a CRBC samo 279 mil. evra, dakle 71 mil. evra manje od Strabag-a i 56 mil. evra manje od Astaldi&CT Ictas. Zato je više nego očigledno da je razlog »zidanja« cena izgradnje saobraćajnica u Srbiji to, da se poslovi izgradnje dodeljuju direktnim pogodbama.
Pa tako se i „ulazi u posao“ daš „najpovoljniju ponudu“ a onda aneksima ugovora opljačkaš više nego što je nudio najskuplji ponuđač.
To svi znamo. Ne bi u Srbiji nikad bilo ovoliko izgradnje, da nema ovoliko ugradnje!
Ne znam koji izraz bi najbolje odslikao lopovluk AV-a i njegovog režima.
Ne razumem njegove poklonike koji godinama trube o Đilasu lopovu, a ovo ih se ne dotiče. Pljačka kakve nikada do sada nije bilo nad Srbijom.
…a stoka ćuti nesvesna da će njihovi potomci vraćati novce prodajom i države i svojih duša.
Potomci ugovarača neće, jer države u kojima će živeti će biti one kojima će ovi prvi plaćati.
Ovo stado od glasača očito ne vidi dalje od nosa.
Ne vidi dalje od flaše ulja, paketa makarona i kutije sardina za koliko prodaje svoj glas.
Jedino ostaje nada da ce se jednog dana to klupko razmrsiti i da ce neki „ugovaraci“ zaglaviti na dugogoisnje robije, a da ce im imovina biti oduzeta jer ovakvi burazerski ugovori mirisu koruptivno.
Vodja i ekipa DOBRO znaju sta rade ! Svesni su da im vreme polako ali sasvim sigurno istice !! Zato sada kada su dominantni koriste svaki momenat ( Bas kao u prici o Cvrcku i Mravu) da sakupe sto vise da im se nadje kada stignu ,,posni,, dani ! Postoji jedna VELIKA zabluda – a to je da ce se smenom sadasnje vlasti nesto promeniti na bolje ! Ne kladim se ( ali kada bih se kladio ) tipovao bih da ce i sledeci koji dodju nastaviti utabanom stazom ! Jer – sadasnje vreme u odnosu na buduce potpada pod definiciju – ,, sa Zla na Gore,, !
I zato predlažeš da ove tekuće ni pod razno ne menjamo jer od njih mogu doći samo gori? Ma, bravo za logiku!
Ti mora da si pristalica one životne filozofije „ćuti, dobro je ovako kako je sada, jer može biti samo gore“. Čudno, ali takvi obično i dobijaju u životu samo još gore.
Možda zato što ima istine u onome što kažu da čovek zaslužuje samo onoliko koliko sam sebe ceni i ništa preko toga. Ako sam sebi odredi nisku cenu, niko mu neće ponuditi više.
E gospodine Fidelio – iznenadio bi se kada bi znao Koliko si pogresio !
Ko ce vratiti kredite da li postoji osoba u Srbiji koja ima uvid koliko smo zaduženi i u kojim rokovima