Čelik i ruka

Ukidanje trgovinskih barijera, slobodno tržište, konkurencija, opstanak najefikasnijih proizvođača, globalizam u svakom obliku – od homogenizacije političkih sistema širenjem zapadnog tipa demokratije do vesternizacije lokalnih kultura i naravno promocije potrošačkog društva praćenog i moralnim i čisto ekonomskim doktrinama o deregulaciji i nevidljivoj ruci tržišta koja će na kraju uvek dovesti do opšteg napretka – u poslednje tri decenije stvorile su utisak da je ideologija liberalizma konačno odnela pobedu i da je zapadni tip tržišne ekonomije i demokratskog uređenja društva na putu da neumitno zameni sve druge sisteme.

Sada, međutim, vidimo da sve to ipak nije tako. Globalna kriza je ozbiljno narušila veru u moć deregulacije i podsetila nas na to da je nevidljiva ruka tržišta itekako podložna nevidljivoj ruci moralnog hazarda. A onda je globalizacija, koja je tolikog dobra donela znatno konkurentnijim proizvođačima u razvijenim privredama, polako počela da se okreće protiv njih. Uspon multinacionalki praćen poreskim šemama koje kapital iznose iz matičnih zemalja u poreske rajeve, uz uspeh teze o potrebi otvaranja nerazvijenih tržišta za njihove proizvode, a lokalne jeftine radne snage za njihove fabrike, doveo je do izmeštanja proizvodnih kapaciteta na Istok i posledično do urušavanja srednje klase na Zapadu i širenje nejednakosti. Dobit od globalizma nekako je počela da izmiče većini.

Preskačemo deceniju, dve i stižemo do Trampa. Tamo gde bismo najmanje očekivali, danas nailazimo na glavni otpor onome što čini okosnicu liberalnog pristupa ekonomiji: slobodnom tržištu. Američki predsednik je uveo carine Kini, Evropskoj uniji, Kanadi, Meksiku… praktično svima. Carine na čelik od 25 odsto naročito su zatalasale tržišta. Evropska unija, drugi barjaktar globalizacije, odmah je uvela svoje carine na čelik da njeno tržište ne bi preplavila jeftinija roba stranih proizvođača.

Odnekud se zaboravilo da je jeftiniji čelik s istoka valjda dobar za evropske potrošače. Ili ipak nije?

Zar neće tolika konkurencija podstaći lokalne proizvođače da budu efikasniji? Šta, neće?

Svet je, nema sumnje, na džombastom putu. A problem nije samo Tramp. Tu je Bregzit, tu je Orban, tu su svi oni koji ne veruju u slobodu koja ne radi u njihovu korist. Ali, globalizacija je prešla svoj Rubikon i jedini je problem što će pomalo nagaziti i one koji su je stvorili. Ipak, bez brige. Svi znamo da nas na kraju čeka opšti napredak.