Dinkićeve žaoke

Žestoke reakcije DS i njoj bliskih medija na tvrdnju Mlađana Dinkića, iznetu u intervjuu Danasu, da je „zbog Tadića obećavao 1.000 evra“ za besplatne akcije javnih preduzeća, potvrđuju da se za pojedine koalicione partnere, a pre svih za G-17 plus i njenog lidera, ima sve manje strpljenja. Pokazatelj sniženog nivoa tolerancije za, kako se to obično kaže, Dinkićeva soliranja jeste da je malo ko imao živaca da pročita šta je on zapravo kazao. Ali, dobro, svakako ga ovde nećemo pravdati, dovoljno je iskusan političar da zna zašto je, na određeni način i u određenom trenutku, nešto rekao, verovatno svestan reakcija koje će uslediti.

Mada, kada se malo sva ta prašina razgrne, kada pokušamo da razdvojimo bitno od nebitnog, možda ćemo doći do zaključka da su pomenuti konflikti u suštini obične simulacije, fingiranja, apsolutno bezvredni iz ugla interesa građana, da je reč o igricama političke elite zabavljene samom sobom, kad već nije u stanju da rešava životne probleme ljudi. Možda ćemo zaključiti i nešto donekle suprotno, da nije loše ponekada apsolutne vladare malo prizemljiti, bocnuti ih, skrenuti im pažnju da na svojim visinama nisu nedodirljivi jer, ako ništa drugo, takvih u demokratiji ne sme biti.

Između dva „možda“, postoji jedno sigurno. Ova vlada uskoro neće pasti. Sve posledice aktuelnih sukoba između DS i G-17 plus biće iznete na scenu tek pri kraju mandata kabineta Mirka Cvetkovića, odnosno uoči i posle raspisivanja parlamentarnih izbora, kojih – a to je čvrst dogovor Tadića, Dačića i Dinkića – neće biti pre 2012. godine. Koškanja neće prestajati, naravno, možda će biti i žešćih, pa i po političke sudbine aktera opasnijih, ali crvena linija pada vlade neće biti pređena. Naravno, kabinetsko-medijski ratovi imaće posledice u smislu dodatno okrnjenog kredibiliteta umešanih strana, pre svih DS i G-17, dok se Dačić i SPS za sada drže najmudrije, držeći se po strani, „iznad situacije“, a pomno je prateći.

Dakle, opstaće vlada ma koliko žaoka razmenili demokrate i G-17 i ma šta na sve to rekla opozicija, a biračima će da se prevrće stomak dok te 2012. ne zaključimo da je na izborima bilo najviše apstinenata od uvođenja višestranačja u Srbiji.