Reakcije „patriotske“ javnosti Hrvatske na istorijsku posetu predsednika Josipovića Republici Srpskoj, koja se poklopila sa njegovih prvih 100 dana na zagrebačkom Pantovčaku, bile su znatno slabije u odnosu na one iz aprila kada je novi predsednik odao poštu Bošnjacima stradalim u Ahmićima. Odlazak u Ahmiće i Josipovićevo priznanje da je Hrvatska učestvovala u ratu u BIH izazvala je, podsetimo, burne reakcije Vlade i desničarskih stranaka.
U hrvatskoj javnosti se, međutim, nije primila priča o Josipoviću izdajniku koji dovodi u pitanje „pravedni“ rat. Hrvatima je dosta istorije i željni su, pre svega, ekonomskog oporavka i privođenja kraju integracije u EU. Svima je jasno da bez normalnih odnosa u regionu niko neće odmaći ka cilju. Zato je i Jadranka Kosor ovaj put rekla da je Josipović za put u RS imao podršku Vlade uz isticanje minimalne rezerve: da Dodik treba da ispuni obećanje o povratku prognanih Hrvata. Zato su se negodovanja svela na komentare posetilaca informativnih portala gde je počela i završila se priča o Josipoviću četniku.
Josipović je već na početku mandata počeo da primenjuje drugačiji model komunikacije u odnosu na svakidašnji balkanski koji često vodi ka sukobima. Nesklon bombastičnim izjavama, odaje utisak odgovornog političara. Trudi se da gradi racionalan odnos sa desničarskom vladom. Nastoji da konkretnim koracima doprinese stabilnosti regiona.
U odnosima Srbije i Hrvatske, reflektovanim kroz politiku Josipovića, relaksiranost je očigledna. Ne računajući oštru reakciju Vuka Jeremića na Josipovićevu opasku da je Srbija opsednuta Kosovom, „incidenata“ nema. U Bosni je Josipović istinski napravio istorijski zaokret. Prvi je hrvatski predsednik koji je posetio Republiku Srpsku. Prvi je državnik u regionu koji je savršeno jasno pokazao da sve žrtve rata zaslužuju jednako poštovanje.
Ipak, dok diskretno poručuje predsedniku Tadiću da poseti Ovčaru, sam se ne usuđuje da progovori i o žrtvama „Bljeska“ i „Oluje“.
Sviđa mu se što ga birači doživljavaju kao nadograđenog Mesića. Josipović je, međutim, sebe emotivno i profesionalno izgradio van politike. Zahvaljujući tome, iako član elite, prijemčiviji je „običnom“ svetu za koji ga vežu brojna poznanstva. Josipović koji svira klavir u Banjaluci zaista je neka druga pesma u hrvatskoj politici. Sasvim drugačija od pesme nadograđivanog.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
