Državna kola zapala u dug

Vestima koje potvrđuju da su nas dosad direktno lagali da se pri pravljenju budžeta za ovu godinu nije ni računalo na prodaju Telekoma Srbija. A da je istina da ne samo da se računa nego smo sada dogurali do golog izbora između lošeg i još goreg… Sudeći prema svekolikim forumima, svekolika se srbijanska, i stručna i laička, javnost zaprepastila porukom da je Cvetković, tek što je sleteo u Vašington, uspeo da nas zaduži kod Svetske banke za još 800 miliona dolara. Još se nismo opasuljili od tog šoka, a stigao je novi. Jeger nam je u stvari objasnio da nam tih 800 miliona u budžetu nedostaje, pa ako baš ne volimo da budemo dužni još, onda nema nam druge – ode Telekom. Zajedno su nam bez ustezanja objasnili da te pare fale za plate i penzije. Da fali tačno onoliko koliko Austrijanci za Telekom Srbija nude. Da se dakle Telekom Srbija prodaje da bi prosto i direktno bio pojeden. Sudeći prema svekolikim forumima očajni građani Srbije imaju pred sobom čak tri loše mogućnosti. Ukoliko bi bili pitani. Ako se zadužimo, te ćemo pare morati kad – -tad da vratimo prodajom Telekoma. Samo uz trošak za „vrlo povoljne“ kamate. Koji, trebalo bi izračunati, ne mora obavezno biti veći od budućeg rasta cene Telekoma i profita koji bi nam doneo! Možemo da prodamo i pojedemo Telekom i odmah. I treći izbor: ni dug, ni prodaja, ni plate, ni penzije. Jednom rečju: 27. mart usred aprila.