Južni tok 2

U svom ushićenju zbog iznalaženja alternative za „Južni tok“, stručna javnost taj gasovod, koji su voljni da izgrade Rusija i Turska, već naziva „Južni tok 2“: Na taj način, kažu eksperti, Srbija ne bi bila oštećena otkazivanjem „Južnog toka“, jer bi iz pravca Turske dobijala onoliko gasa koliko joj je potrebno, a izgradnja nove gasne infrastrukture bi uposlila domaću industriju. Rusija postizanjem sporazuma sa Ankarom o izgradnji gasovoda „Turski tok“ želi da pokaže da može da ostvari svoje ekonomsko-infrastrukturne planove a da ne odstupa pred ultimatumima Brisela, koji je zbog rata u Ukrajini naložio svojim članicama da stopiraju izgradnju „Južnog toka“, te je reagujući na to, Moskva zvanično otkazala taj projekat. Sprovođenje u delo te zamisli bi svakako mogla prećutno da podrži i Evropska unija te bi se na elegantan način izašlo iz zamršene situacije nastale posle uvođenja sankcija Rusiji od strane EU.

Postoji jedna velika „prepreka“ koja može da pokvari planove o izgradnji „Turskog toka“, a to su SAD. Nije tajna da američkim interesima ne odgovara bilo kakav gasovod koji u Evropi gradi Rusija, bilo da je to „Južni tok“ ili „Turski tok“, jer Vašington smatra da bi kompanije iz te zemlje trebalo da budu snabdevači. Ne treba zaboraviti da je Turska član NATO u kome SAD igraju glavnu reč. Mnogi smatraju da „tvrd“ stav EU nije samo stvar rivalstva Brisela i Moskve po pitanju Ukrajine već i deo pritiska Vašingtona na svoje evropske saveznike.

Za Srbiju bi izgradnja „Turskog toka“ bila značajna investicija. Naročito zbog toga što je ruski Gasprom najavio da od 2019. godine neće više transportovati gas preko Ukrajine, što je za Srbiju trenutno jedini pravac iz koga se snabdeva „plavim energentom“. U slučaju da Srbija prihvati učešće u projektu „Turski tok“ najbolnija tačka će biti pronalaženje finansijera za izgradnju. Po svemu sudeći Srbija će za to morati da se obrati stranim investitorima, iz EU ili Ruske Federacije. Srbija naravno ne treba da se orijentiše samo na „Turski tok“, jer bi nakon što Moskva prestane da snabdeva Evropu iz pravca Ukrajine opet ostala bez alternativnog pravca za dobijanje „plavog energenta“.