Otkad je počeo organizovani odlazak lekara i medicinskih sestara u inostranstvo, državni vrh nas ubeđuje kako će uložiti velika sredstva u zdravstvo, obnoviti objekte, nabaviti opremu, povećati plate. Istina, broj ljudi koji napuštaju zemlju nije se smanjio, naprotiv.
Ni zarade još nisu povećane a obećanja se i dalje nižu.
Pre tačno godinu dana, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, iako to nije u njegovoj nadležnosti, izjavio je kako se sa premijerkom dogovorio da se u naredne tri godine uloži čitava milijarda evra u taj sektor. Uz to, nijednu priliku za otvaranje nekog od renoviranih objekata ne propušta da istakne kako vlast brine o pacijentima, osoblju i inovativnim metodama lečenja. Obelodanio nam je i da ogromna ulaganja u kliničke centre, od KC Srbije do Niša, Novog Sada i Kragujevca, sada menjaju sliku srpskog zdravstva i podižu životni standard građana.
Ipak, paralelno sa novcem koji država tvrdi da izdvaja za rekonstrukcije zapuštenih objekata, rastu i dugovi tih istih ustanova za robu i usluge po komercijalnim ugovorima. Tako ispada da je privreda finansirala dosadašnje radove u, na primer KC Srbije, jer su joj ostali dužni 1,6 milijardi dinara. I KBC Vojvodine ima račune „u crvenom“ za 998 miliona dinara, kragujevački centar za 833, a niški duguje 442 miliona dinara. Ko, onda, ulaže u zdravstvo?
Na sve to treba dodati i problem državnih apoteka, koje su pre nekoliko godina, nakon što su im izmenjeni uslovi poslovanja, nagomilali 11 milijardi dinara duga. Problem je značajno smanjen, sveden je na „samo“ tri milijarde, jer su lokalne samouprave bile prinuđene da to pitanje rešavaju, s obzirom na to da su apoteke u njihovoj nadležnosti. Fond za zdravstvo se u startu ogradio i tvrdio da su izdate lekove po receptima platili a da su apoteke novac koristile za zarade, krečenje ili grejanje, dok su obaveze prema farmaceutskim kućama „gurnuli pod tepih.
A priča o ulaganjima i dugovima ne bi bila potpuna kad se ne bi prisetili da je pre nekoliko godina zakonom precizirano da javni sektor mora u roku od najviše 60 dana da izmiri svoje komercijalne obaveze, odnosno ugovore koje na tržištu sklopi sa privatnim firmama. Određene su čak i kazne, od 100.000 do dva miliona dinara za ustanove, ali još nije registrovano da su ijedan direktor ili ustanova to platili. U međuvremenu, računi se gomilaju, pa je početak ovog meseca, kada je podvučena crta, objavljeno da su rokove plaćanja „probile“ fakture izdate na ukupno 28 milijardi dinara. Na zdravstvene ustanove, u koje se toliko ulaže, odnose se čak 24 milijarde.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
