Kriju ugovor od akcionara

Studija na osnovu koje je Vlada donela takvu odluku nije dostupna javnosti. Nismo obavešteni ni pod kojim uslovima je izabrana francuska kompanija Vansi kao najpovoljnija ponuda, jer smo pre koji dan saznali da će ugovor biti objavljen tek u septembru, kada u budžet „legne“ uplata, ali ni tada u celosti. Tako se i ovaj posao pridružio već ustaljenoj praksi tajnih ugovora, iako su sadašnji političari na vlasti zbog toga zdušno kritikovali svoje prethodnike. Izgleda, ipak, da se takva praksa isplati. Nekome.

Građanima Srbije ova tajnovitost nije jasnija ni posle objašnjenja da Francuzi time, navodno, štite svoj osnovni biznis. Zašto se taj biznis krije od vlasnika čijom će imovinom upravljati, nije jasno. A kada se takva objašnjenja daju za „zacrnjene strane“, onda se otvara legitiman prostor za spekulacije o tome šta je prava namera novih upravljača.

Prema jednoj od teza, koju je izneo konsultant za investicije Mahmud Bušatlija, zbunjujuća je investiciona obaveza koncesionara od 732 miliona evra. On tvrdi da je ta suma dovoljna za izgradnju nove vazdušne luke, ali kako aerodromske aktivnosti čine tek tri odsto Vansijevog poslovanja, može se pretpostaviti da su Francuzi više zainteresovani da ta sredstva ulože u industrijsku zonu u okolini beogradskog aerodroma. Tome u prilog ide i to što je odmah nakon izbora koncesionara država imovini aerodroma pridodala kompleks od 28 parcela okolnog zemljišta, pa se u tom trenutku postavljalo pitanje da li je zemljište gratis prvi ustupak francuskoj kompaniji, kao i da li bi izbor najpovoljnije ponude bio drugačiji da su i ostali učesnici znali za tu mogućnost.

Ono što dodatno buni jeste „objašnjenje“ iz kabineta premijerke, u kome se citira odredba pravilnika o uređenju Registra javnih ugovora, da „pristup javnom ugovoru iz zbirke isprava Registra, kao informaciji od javnog značaja, neće biti omogućen tražiocu ako bi slobodan pristup javnosti mogao bitno otežati ostvarenje ekonomskih interesa javnog i privatnog partnera“. Reč je o odredbi koja je iz tog pravilnika izbrisana pre više od četiri godine. A i da nije, upozorio je poverenik Rodoljub Šabić, podzakonski akt ne može javnosti uskratiti pravo na uvid u dokument kojim se utvrđuje način upravljanja javnim vlasništvom. Ono je utvrđeno i Zakonom o dostupnosti informacija i Zakonom o akcionarskim društvima. Ali, ne i političkom praksom u Srbiji.