Ovi radnici su i ranije pokretali štrajk, da bi odmah nakon pisanja medija dobili neku platu i nastavljali posao. Tako je bilo i sada. I ništa od ovoga, nažalost, ne bi bilo čudno u Srbiji, da „Ratko Mitrović niskogradnja“ nije firma kojoj država Srbija poklanja najveće poverenje i angažuje je na najznačajnijim poslovima, poput rekonstrukcije trga Slavija u Beogradu.

Pa dobro, neko će reći, šta državu briga odnos firme i njenih radnika, to neka oni sami rešavaju, a državi je važno samo da se posao završi na vreme. Čak i kad bi bilo tako, a ne sme da bude, jer je isplata zarada zakonska obaveza poslodavca, a obaveza inspekcije rada je da za kršenje te obaveze kažnjava firme, ovde je stvar još gora. Kako su radnici nedavno saznali, „Ratko Mitrović niskogradnja“ državi nije platio ni poreze i doprinose na njihove plate, i to za 2016, 2015 i 2014. godinu.

Tri godine neplaćenih poreza i doprinosa i ta ista država nalazi za shodno da takvoj firmi dodeli bilo kakav posao. Kako preduzeće koje tri godine u kontinuitetu krši zakone Srbije i oštećuje budžet, od te iste države Srbije dobija posao koji po medijskim izveštajima vredi čak 15 miliona evra? Kako je uopšte moguće da firma koja ima poreske dugove dobije bilo kakav tender? Zar među tenderskim uslovima nije i taj da ponuđač mora da poštuje zakone i plaća svoje obaveze prema državi? Očigledno nije.

Sasvim je drugo, mada povezano pitanje, kako je uopšte moguće da neka firma tri godine ne ispunjava obaveze prema državi, a da i dalje postoji. Poreska uprava se odavno hvalila novim sistemom evidencije koji joj omogućava da vidi svakog poslodavca koji je isplatio platu, a nije platio poreze i doprinose, i to istog dana kada se prekršaj dogodi. Čitav postupak je automatizovan što znači da je i u slučaju Ratka Mitrovića niskogradnje, Poreska uprava svakog meseca dobijala informaciju da ovaj poslodavac ne uplaćuje poreze i doprinose za svoje radnike. Zašto nije reagovala i zašto ova firma već tri godine nije u blokadi ili stečaju, već pobeđuje na javnim tenderima?

Možda zato što je prema rečima Aleksandra Vučića iz perioda dok još nije postao vlast u Srbiji, vlasnik Ratka Mitrovića „Branko Miljković kriminalac“, za koga je „Zvonko Veselinović sitna riba“. Od tada do danas, Vučić je od opozicije postao predsednik Srbije, a Miljković i Veselinović od „kriminalaca“ ugledni biznismeni.

Samo su radnici i dalje bez plata, a budžet bez poreza.