Krivica prve dame

Petnaest godina nakon što je počelo suđenje bivšoj predsednici JUL-a i supruzi Slobodana Miloševića, postupak se vrati na početak. Apelacioni sud u Beogradu pre dva dana ukinuo je prvostepenu presudu Markovićevoj, koja je dobila godinu dana zatvora zbog toga što je uticala na Komisiju za dodelu stanova i obezbedila nekretninu dadilji svog unuka.

Deo javnosti se ostrvio na sud, videvši u ovoj odluci politički uticaj i pripremu terena za povratak „prve dame devedesetih“. Drugi deo je pozdravio ovakav zaokret, tvrdeći da su optužnicu pisali Miloševićevi protivnici. U zemlji u kojoj tri grane vlasti nikada nisu bile previše udaljene jedne od druge, teško je sa sigurnošću odbaciti bilo koju od teorija. Obe teze, doduše, pate od hroničnog nedostatka dokaza.

Stoga, treba se držati činjenica. A činjenica je da se Markovićevoj sudi za podsticanje Živke Knežević da dodeli stan dadilji svog unuka. Odgovornost za ukidanje presude, ako već treba naći krivca, ne može da se spusti na veće Apelacionog suda. To veće je samo konstatovalo pravne manjkavosti prvostepene presude. Na njihovu odluku nije uticalo to što se u medijima Markovićeva spominje u kontekstu naručivanja ubistva Slavka Ćuruvije ili Ivana Stambolića. I dobro je što sud nije tako postupio, pošto se presude donose na osnovu zakona, a ne na osnovu glasina.

Međutim, ova odluka otvorila je drugo pitanje. A zbog čega se ime Mirjane Marković samo pojavljuje u novinskim tekstovima, a ne u optužnicama? U optužnici za ubistvo Slavka Ćuruvije navodi se da je zločin politički inspirisan. Ipak, imena se ne navode, iako je kristalno jasno ko je 1999. godine mogao da inspiriše jedno takvo ubistvo.

Da li tužilaštvo nije bilo u stanju da pronađe dokaze koji bi mogli da nose optužnicu a koji bi povezali Mirjanu Marković sa navodnim zločinima? Da li tužilaštvo, koje ni formalno nije nezavisno, već samostalno, nije smelo da se podrobnije bavi ovim pitanjem?

Dok ne dobijemo odgovore na ova pitanja ostaje sudski postupak koji se već petnaest godina vodi zbog kršenja procedure za dodelu državnih stanova da simboliše stanje u domaćem pravosuđu. A kraj mu se ne nazire.