Predsednički izbori u Hrvatskoj nisu doneli iznenađenja.
Na političkoj sceni u susednoj zemlji i dalje je dominantna podela između desnice – oličene u vladajućoj Hrvatskoj demokratskoj zajednici (HDZ) i, uslovno rečeno, levice koju predstavlja Socijaldemokratska partija (SDP).
Glavni takmaci na predsedničku funkciju su dobro poznati – aktuelna šefica države Kolinda Grabar Kitarović (HDZ) i dugogodišnji lider SDP i bivši premijer Zoran Milanović.
Za one koji su predviđali znatne šanse da drugi krug bude desničarski, odnosno duel između Grabar Kitarović i pevača Miroslava Škore, Milanovićeva pobeda u prvom krugu možda predstavlja iznenađenje.
Kakve god zamerke se Milanoviću mogu ispostaviti, poraz Škore, koji je u predizbornoj kampanji obećao da će ako pobedi pomilovati ratnog zločinca Tomislava Merčepa, jeste dobra vest ne samo za Hrvatsku.
Dvoje kandidata koji idu u drugi krug u januaru, naravno, imaju vremena da obećaju još štošta – ako je reč o udovoljavanju nacionalističkim strastima, od Grabar Kitarović bi se posle mnogih dosadašnjih ispada mogao očekivati još koji, u skladu sa ocenama da će ona sada nastojati da se približi pristalicama Škore i drugih desničarskih kandidata razočaranih u HDZ.
Za Hrvatsku čini se da bi pobeda Milanovića, ako ništa drugo makar kao manje lošeg kandidata, bila zdravija. Takođe i za hrvatske Srbe kojima se kandidat SDP-a obraćao tokom kampanje i bilbordima na ćirilici, i koji ima jasan stav o dvojezičnosti u Vukovaru.
Naravno, ovde treba imati na umu predsednička ovlašćenja koja s tim nemaju veze. Iz perspektive Srbije, teško je reći koji bi kandidat bio bolji ako se setimo napetosti koje su vladale u vreme Milanovićevog premijerskog mandata i Vučićevog „prvog potpredsedničkog“ i premijerskog. Ali i ovde treba ponovo voditi računa o nadležnostima predsednika.
Mnogi u Srbiji kojima aktuelna vlast nije po volji sa uzdahom su gledali TV predstavljanje kandidata u Hrvatskoj kao vrhunac demokratije. Zaista, ovu ravnopravnost kandidata, makar na javnom servisu Hrvatske, treba da imamo na umu kad god se olako upustimo u kritike na račun suseda.
To jeste dokaz makar bazičnog funkcionisanja pravne države u skladu sa pravilima EU.
Takođe, iako su mnogi u Hrvatskoj nezadovoljni „establišmentom“ – izlaznost je bila 51 odsto – ovi izbori su pokazali jednu u osnovi zdravu utakmicu u kojoj postoji neka neizvesnost.
S ove strane Dunava vlada pretpolitika, antagonizam do gotovo krajnjih granica i utisak nesmenjivosti koji se uzima za prirodan. Loše u obe zemlje je fatalna dominacija nacionalističkog diskursa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
