Mediji i izbori

Slično je rekao i Saša Radulović, lider „Dosta je bilo“, čija je lista ostala ispod cenzusa. „DJB je još pre dve godine javno rekao da Pink, Informer, Happy, Studio B, Alo, „Srpski telegraf“, „Srbija Danas“ … nisu mediji. Oni su deo propagandnog tima SNS-a.

Zbog toga nemaju akreditaciju za bilo koji DJB događaj ili KZN, jer KZN je za medije. Tako je i za ove izbore.“

Pobednička SNS prema medijima se u izbornoj noći ponašala potpuno drugačije. „Ne znam ko je koga puštao, ali mi smo puštali sve medije koji mogu da postavljaju sva pitanja. Mislim da je to demokratski“, rekao je predsednik Srbije i SNS Aleksandar Vučić. Komentarišući činjenicu da Đilas nije dopustio pojedinim medijima da uđu i izveštavaju iz njegovog štaba, Vučić je kazao: „Da smo mi uradili nešto slično, bili bismo na stubu srama.“ To što SNS izbegava pojedine medije, Vučić očigledno ne vidi kao problem.

Odluka pojedinih izbornih štabova opozicije da ne pusti ekipe medija za koje smatraju da su vodili propagandu „naprednjaka“, tačka je na „i“ kampanje za beogradske izbore koju su obeležili i zaista neviđena medijska neprofesionalnost, ograničenost, neobjektivnost. Na loš medijski tretman žali se i SNS, kome tradicionalno RTS najviše smeta. Tokom kampanje su pljuštale optužbe, ali i tužbe protiv pojedinih medija. Da li je krivica samo na medijima? Opozicija je pristala na izbore u neravnopravnim uslovima i ima li pravo da se ljuti? Da li su se oni dok su bili na vlasti prema medijima ponašali korektno?

Dragan Đilas najavio je pripremu za naredne izbore i novo okupljanje opozicije. Valjda će se ta buduća opozicija pre izlaska na neke sledeće izbore pozabaviti i izbornim uslovima, među kojima je medijsko predstavljanje bitan faktor. U Srbiji su tradicionalni mediji i dalje „jači“ od tvitera. A direktan kontakt sa ljudima još uvek je neprocenjiv. Pokazali su to i izbori 4. marta.