Mesec dana nakon ukidanja vanrednog stanja javnost i dalje može samo da nagađa koliko medicinske robe i usluga je kupljeno, po kojoj ceni i ko je posredovao u poslovima.
Ta tajna je očigledno toliko sveta da čak ni molba predsednika Srbije nije bila dovoljna da utiče na Vladu Srbije i podatke koje su tražili svi, od civilnog sektora do Saveta za borbu protiv korupcije, konačno objavi.
Objašnjenje premijerke da će to učiniti kada se okonča borba protiv kovida je na nivou one čuvene „pitate me za trafiku dok gori Hilandar“.
Nema nijednog logičnog razloga zbog kojeg bi nadležni organi morali da sačekaju da Srbija 28 dana nema nijednog novoobolelog kako bi država podnela račun o tome šta je radila za vreme vanrednog stanja.
Nije posao lekara koji se bore za ljudske živote da te podatke prikupe i sistematizuju.
To je posao administracije, a svi znamo da bar nje ne manjka u našem zdravstvenom sistemu.
Ovaj pseudoargument premijerke, ako išta radi, zapravo samo još pojačava sumnju da je tokom naše „herojske borbe“ protiv „nevidljivog neprijatelja“ neko zaradio lepe pare.
Koji drugi razlog bi mogao da bude zašto se ne objavljuju podaci?
Pritom, niko ne dovodi u pitanje to što sva ta oprema nabavljana mimo redovne procedure koju propisuje Zakon o javnim nabavkama.
Vanredno stanje tome i služi, kako bi se u kritičnim situacijama, u kojima hitrost administracije je i bukvalno od životnog značaja, nabavila neophodna oprema.
Ono što se zamera je što se sada, kada je jurnjava za respiratorima prošla, kriju bilansi.
A nikada nije naodmet podsetiti – sva ta oprema je kupljena našim novcem i zaslužujemo račun.
Nije ovaj slučaj ni po čemu izuzetan. Brojne stvari su u ovoj zemlji sakrivene od očiju građana.
Niko se ne bi preterano iznenadio da nabavka respiratora završi kao ugovori o Fijatu, Er Srbiji, Aerodromu „Nikola Tesla“, da nabrojimo neke, koji nikada u celosti nisu objavljeni.
Što nas dovodi u srce problema – u ovoj zemlji ne postoji efikasan mehanizam koji bi primorao vlast da radi transparentno.
Postoji Poverenik za informacije, koji može da izdaje rešenja, pa čak i kažnjava pravna lica koja odbijaju da dostave informacije od javnog značaja, ali čak ni on ne može da osigura da podaci budu objavljeni ako vlast to ne želi.
A ovu sistemsku falinku izgleda niko ne želi da promeni iako su svima puna usta slobode medija.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
