Od sledeće godine kolike će penzije primati penzioneri zavisiće od toga koliko Vlada odluči da ima para u budžetu.
Prema predlogu izmena Zakona o PIO država će moći sasvim diskreciono, bez nekih jasnih i preciznih kriterijuma da odluči da li će i koliko biti povećanje penzija, pa još i da li neki zaslužuju da dobiju i dodatak na penziju. Do sada je to bilo regulisano zakonom i matematičkom formulom koja se bazira na rastu troškova života, pa ko je hteo mogao je da izračuna koliko će povećanje penzije dobiti, a ne da čeka da mu političari na vlasti svašta obećavaju. Zašto bi se prelazilo sa prakse koja je skoro pravilo u Evropi i to posebno u zemljama sa istim, Bizmarkovim penzijskim sistemom kao kod nas, na voluntaristički princip koji unosi neizvesnost kod sadašnjih i budućih penzionera?
Ministri kažu da ih postojeća pravila ograničavaju da povećaju penzije onoliko koliko bi trebalo. Opozicija kaže da vlasti hoće da manipulišu penzionerima, pa da povećavaju penzije kad im bude odgovaralo, na primer pred izbore. Neki misle da se na ovaj način žele ubediti penzioneri da im primanja zavise samo od dobre volje vlasti, a ne od njihovih uplata doprinosa tokom radnog veka, sve u jačanju podaničkog odnosa građana prema vlastima.
Kako god, ova ideja i neki drugi naizgled nepovezani događaji čini se da imaju zajednički činilac. Recimo ovih dana je aktuelna rekonstrukcija Topličinog venca u centru Beograda. Gradske službe krenule su sa sečom drveća, kako se nakon protesta građana ispostavilo bez ikakvog naloga ili rešenja. Takođe se ispostavilo da nema ni dozvole nadležnog sekretarijata za tu rekonstrukciju, pa se odjednom pojavio neki nalog Vodovodu i kanalizaciji da popravi navodni kvar na vodovodnoj mreži, tj. da raskopa i zatvori ulicu kao što je prvobitno i planirano. Šta je to zajedničko u ova dva slučaja? Težnja da se iz igre izbace propisi, procedure, institucije i transparentnost. Da se vlada direktno i da se odluke ne dovode u pitanje i ne kontrolišu, a po mogućstvu ni ne kritikuju u javnosti. Razlog za ovo može biti da se sprovođenje odluka donetih na vrhu učini bržim i efikasnijim. Da nema potpitanja, nema kontrole, nema gubljenja vremena na raznorazne projekte, studije izvodljivosti, studije uticaja na životnu sredinu, mišljenje stručne javnosti… već samo naređenje-izvršenje. A kako će to izvršenje da izgleda? To i nije na nama, građanima da brinemo, ima ko o tome brine za nas. Mi samo treba da radimo i ćutimo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
