„Ukoliko me smenite, tržište će doživeti krah“, „svi će biti siromašni“, „videli biste brojke koje ne želite da vidite“, rekao je Donald Tramp. Međutim, Trampov prevremeni politički kraj nije izgledan.

Borba za takozvani impičment 45. predsednika SAD počela je maltene još pre nego što je on inaugurisan u januaru 2017. Amerika na koju smo navikli, nazovimo je uslovno liberalnom, do danas se ne miri sa izborom „lidera slobodnog sveta“ koji takvu Ameriku naziva močvarom koju želi da isuši.

Nedelja na izmaku bila je jedna od najtežih za Trampa od kako je stupio na dužnost. Njegov bivši advokat Majkl Koen i nekadašnji šef kampanje Pol Manafort optuženi su za finansijske malverzacije, a u vezi sa uticajem Rusije na izbor Trampa za predsednika. U medijima je to protumačeno kao naznaka moguće smene. Potom je Tramp promenio svoj raniji iskaz rekavši da je dvema ženama sa kojima je svojevremeno imao „afere“, jednom porno glumicom i bivšim modelom Plejboja, platio da bi o njima ćutale. Sve je legalno, tvrdio je, novac je dao iz svog džepa, a ne iz budžeta predizborne kampanje.

Pa ipak, bez obzira na sve turbulencije koje neprestano prate Trampa, njegova smena malo je verovatna. Najpre, tradicija ne ide u prilog takvom razvoju događaja: nijedan predsednik Sjedinjenih Država do sada nije „impičovan“. Predstavnički dom pokrenuo je proceduru protiv Endrjua Džonsona i Bila Klintona, ali oni su ostali na dužnosti. Potom, u Trampovom slučaju, nikakvo krivično delo nije dokazano, bar za sada.

Praksa takođe pokazuje da američko Ministarstvo pravde nema običaj da tuži predsednika dok je na dužnosti. To najverovatnije neće promeniti ni trenutno varničenje između Trampa i ministra pravde Džefa Sešonsa koji obećava da neće dozvoliti da potpadne pod uticaj politike.

Najzad, Tramp ima većinu u Kongresu, kako u Predstavničkom domu, tako i u Senatu. Republikanci su, od kako je Tramp stupio na dužnost, predsedniku lojalni. Drugačija situacija mogla bi da nastupi posle izbora za Kongres u novembru – ako demokrate razbiju postojeću monolitnost.

Ali kako američka ekonomija beleži rast – uprkos, ili baš zbog carinskih ratova koje je Vašington pokrenuo – moguće je da će Tramp ne samo preživeti, već biti i nominovan za reizbor 2020. Upravo to je pomenuo kao ozbiljnu mogućnost Frensis Fukujama u razgovoru za ovaj list ranije ove godine.