Novi Gazimestan

Ma kako to izgledalo nemoguće, u tome se ovih dana otišlo korak dalje. Medijska priprema Vučićeve posete Kosovu sledećeg vikenda dati su svi mogući konteksti kojih se predsednikovo „političko okruženje“ moglo setiti. Malo od Tita – spavaće presednik u Studentskom domu u Kosovskoj Mitrovici, dakle partizanska hrabrost. Malo više od Miloševića ali suprotno – Vučić piše istorijski govor, poseta će biti njegov Gazimestan, ali neće sejati populizam i razdor, već ponuditi rešenje i kompromis.

Istina, Vučić već godinu dana, od kako je ušao u predsednički mandat „otvaranjem“ unutrašnjeg dijaloga o Kosovu, pažljivo i pomno izbegava da javnost barem slaže šta je tačno njegovo rešenje i kompromis. On već godinu dana govori do besvesti tako da ne kaže ništa, sem najopštijih mesta. Te teško nam je, te nećemo da ostavimo problem našoj deci, te nećemo da se menjamo daj ti meni nešto, a ja ću tebi ništa (ko se seća, to je bio čuveni džingl na Radiju B92 iz vremena Miloševićevih pregovora). I nemojte očekivati da ćemo posle istorijskog govora na „Vučićevom Gazimestanu“ biti išta pametniji. On se nama građanima Srbije na smenu obraća kao potpunim protivnicima kompromisa sa Albancima i kao narodu koji će prihvatiti svako rešenje, samo ako mu predsednik to lepo objasni. Nama samo ostaje da iščekujemo šta će se iz svega izroditi, možda da se prisećamo i kako su i pregovori nekadašnje šestorke predsednika SFR Jugoslavije bili otvoreniji.

Sad šta je tu problem ako će dogovora biti, i ako će Vučić da sklopi neki održiv kompromis? Problem je upravo u reči održiv. Javnost je kakva takva kontrola samovolji pojedinca na vlasti. Ukoliko je javnost potpuno isključena kao u sadašnjim finalnim Vučićevim dogovorima oko Kosova, ukoliko je krajnje brutalno i izmanipulisana, to jednostavno proizvodi lošu društvenu energiju i potpunu dezorijentisanost. Mada Liberalno-demokraska partija to pokušava da opravda time što se dogovaraju dva društva – srpsko i albansko – te da strančarenje treba izbeći, sve to može da se pretvori ne u „doziranu balkanizaciju Balkana“ kako predviđaju strani analitičari, nego u novu balkansku erupciju. Jer, očito je da se ne dogovaraju dva društva i naroda – već da dve osobe Vučić i Tači prave dogovor kao svoj privatni poslovni projekat, pa ko se uklopi uklopio se. Ko nije, jao njemu.