Ne tako davno u političkom životu Srbije, i bez Tvitera i drugih društvenih mreža, terana je šega i satira na račun toga što se u antimiloševićevskim koalicijama Zajedno, pa potom DOS-a donose sporazumi o poštovanju ranijih sporazuma.
Nešto slično upravo rade i naprednjaci – oni se kao vladajuća partija, potom kao vlada, u međuvremenu i kao parlamentarna većina zaklinju da će poštovati ono što bi morali već svakako da poštuju. Reč je o izbornim zakonima čija primena čini izbore slobodnim i demokratskim pravom. Doduše, zakletve se zovu birokratski umiveno zaključcima, setovima mera…
U tome nedostaje treća strana, budući da su naprednjaci jedna, a najšira javnost druga. Naime, nedostaje opozicija kao glas onih koje naprednjaci žele na izborima da pobede. U Savezu za Srbiju, ali i u drugim grupacijama, ne veruju u obećanja SNS-a, čak i kada naprednjaci kao neku vrstu garancije nude reč evroposlanika Dejvida Mekalistera.
Takođe, nemaju poverenja ni u modele pregovora sa SNS preuzete iz evropske prakse – ni u čatam hauz po kome učesnici mogu da govore o svojim stavovima, ali ne i o tuđim, kao ni u Žan Mone format, po kome se sve dogovara u strogoj tajnosti.
Taj nedostatak poverenja u obećanja vlasti proističe iz pukog uvida u političku stvarnost – ništa nije lakše naprednjacima nego da pređu preko svog obećanja. Uostalom, setimo se koliko je pred predsedničke izbore 2017. Vučić dugo tvrdio da je kandidat SNS-a Tomislav Nikolić. Ako SNS zaista želi da svrstani u SZS, ili klasične stranke poput DS-a, promene odluke o bojkotu, sem obavezivanja na nešto našta ih već obavezuje zakon, poput toga da ne koriste državnu funkciju, auto, prostorije i imovinu za partijsku kampanju, onda moraju da svoju volju pokažu i dokažu na primeru.
Nedavni lokalni izbori u Medveđi bili su primer nepopustljivosti SNS-a i pretnja protivnicima Mišom Vacićem, Šešeljevim radikalima i kolonama džipova sa aktivistima za izborni pritisak.
Možda bi sada trebalo da na nekom lokalnom primeru – recimo Merošine, pokažu da su u stanju da smanje izborni pritisak. Da umesto nekoliko imaju samo jedan izborni štab, da ne šalju džipove, da ne uslovljavaju zaposlene u javnim službama obavezom skupljanja kapilarnih glasova, konačno i da Vučić ne otvori baš u Merošini neki nov objekat baš tri dana pred izborni dan. Ako bi to bili u stanju, možda bi mogli i da izbegnu bojkot.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
